Дјеца су војска најјача

Коњевић Поље

Ове седмице на наставу су одбила да иду и бошњачка дјеца из Каменице код Зворника и села Гриња код Угљевика. У Каменици и Грињу нису проблем наставни програми, али јесте то што су на конкурсу примљени наставници српске националности.

Да ли је бојкот наставе у РС спонтан, да ли се случајно јављају нови проблеми или би могао да се прошири и ескалира као дио пројекта у којем су и дјеца и њихови родитељи само средство за остварење неког другог и нечијег другог циља?

Биће да је ово друго и да се иза режираног, крајем септембра прекинутог, па поново активираног бојкота наставе у Коњевић Пољу, крију познати стратези.

Колеге новинаре у Сарајеву од почетка протеста у Коњевић Пољу о свим активностима родитеља и дјеце обавјештавала је Коалиција "1. март" и њен предсједник Емир Суљагић. Из "1. марта" медијима су најавили и да родитељи стижу на протесте пред Парламент БиХ и пред OHR, а од почетка до данас у тој НВО је прес-штаб који обезбјеђује контакт телефоне свих родитеља.

"Први март" је активно на својој веб страници, ФБ и "Твитеру" позивао данима Сарајлије да се придруже протестима испред OHR-а, али и похвалио се како је увезао незадовољне родитеље из двије школе у РС да заједнички пишу захтјев Министарству образовања.

Прошле сриједе, када су родитељи из Коњевић Поља подигли шаторско насеље испред OHR-а, режисер догађања дјеце, Суљагић пресавио је табак и написао писмо у десет тачака OHR-у, ОЕБС-у и Савјету Европе, у којем доставља листу захтјева које, по њему, Суљагићу, шефу једне НВО, "РС мора да испуни када су у питању бошњачки ученици".

- Уколико међународне мисије не буду сматрале ова рјешења прихватљивим, организације окупљене око "Првог марта", спремне су кренути у отворену кампању и контактирати све повратничке заједнице широм РС и позвати их да истакну своје захтјеве и покажу солидарност, одаслао је Суљагић поруку, која у преводу гласи: ако не испуните ово што тражим, позваћу све Бошњаке у РС на бојкот наставе.

Суљагић у писму-ултиматуму тражи од РС да тачно изброји дјецу у школама и да се објелодани њихова национална структура, да се потом усклади национална структура школских одбора, да се у свим школама гдје има дјеце Бошњака одржава национална група предмета и то по наставном плану ФБиХ, да се одреде етнички неутрални називи школа...

Све то Суљагићу, министру образовања, није падало на памет да уради у Кантону Сарајево, у којем дјеца хришћана, атеиста и свих небошњака, не да немају националну групу предмета, него имају само један избор, који се зове Католички школски центар.

Двојац из сјене

Али није Суљагић, нити би, сам кренуо у најновији пројекат манипулације дјецом у основним школама РС. Као и до сада уз њега и са њим је провјерени пријатељ и сарадник Реуф Бајровић.

Суљагић и Бајровић су у тандему право из НВО ACIPS ушли у СДП пред изборе 2008. и донијели са собом мрежу невладиних организација и интернет портала које донира америчка фондација NED (National Endowment for Democracy), а у којој важну улогу има тада дјевојка, а сада супруга Реуфа Бајровића, Ивана Цветковић Бајровић, сива еминенција подјеле новца из америчких фондова у БиХ.

Ивана је виши "програмски официр" фондације NED за ЈИ Европу и управо зато СДП је обилато добијала новац за рад, као и 20-так НВО (мећу којима "Доста", "Зашто не", "Револт"...) које су у предизборној кампањи веома вјешто радиле за СДП.

Када је, по завршетку избора, дошло до подјеле функција и лидер СДП-а Златко Лагумџија није испунио Бајровићеву жељу да уђе у Савјет министара, него је поставио Дамира Хаџића, пукла је тиква. Реуф је љут напустио СДП и одселио за САД.

Нешто касније Суљагић, који је прихватио мјесто министра образовања у Кантону Сарајево, дао је оставку у афери вјеронаука и постављења директора и такође рекао збогом Лагумџији.

Реуф Бајровић, који је на лицу мјеста, у Вашингтону, потпуно овладао одлукама о расподјели новца NED-а партијама, НВО и медијима у БиХ и Емир Суљагић нашли су се на услузи свом бившем партијском другу Жељку Комшићу и помогли оснивање Демократске фронте.

Зато је Комшић вјероватно једини политичар који је, и то са својим дјететом, дошао да посјети родитеље из Коњевић Поља испред OHR-а, али и испунио захтјев "1. марта" да се обрати Уставном суду.

Иако не постоје јасни и експлицитни докази да NED, тачније брачни пар Бајровић, финансирају "1. март", будући да се ова НВО не налази на списку донација NED-а од 2005. до 2012, тешко да Суљагић нема финансијску подршку Бајровића, камуфлирану кроз пројекте.

Суљагић и Бајровић су сива еминенција политичке, невладине и медијске сцене у БиХ, а о њиховој блискости свједочи и недавни коауторски текст који су објавили у шпанском "Ел Паису", у којем су изједначили Сребреницу и сиријски град Хомс.

Поред тога, Суљагић се у марту ове године у режији Бајровића обрео у америчком Конгресу, одакле је завапио како је "РС највећа пријетња стабилности на Балкану".

Упућене у кретања са и иза сцене због тога није много зачудио позив упућен Суљагићу из Кабинета Петера Соренсена након интервјуа који је 5. октобра "Ослобођењу" дао "аналитичар из Вашингтона" Реуф Бајровић.

Бајровић је у том интервју критиковао рад међународне заједнице, истичући да је БиХ препуштена на управљање "Соренсену и његовим личним амбицијама".

Одржао је и политичку лекцију лидерима у БиХ, исто као што је у јулу поручио да је договор СДП-а и ХДЗ-а у спровођењу пресуде "Сејдић-Финци" "издаја грађанске БиХ". Није крио ни ко му је политички фаворит и јавно је посавјетовао Комшића да ни случајно нема договора са Додиком и Човићем.

Соренсенов тим веома прецизно је открио позадинску игру двојице другара, чија снага је у милионским фондовима које злоупотребљавају не за јачање демократије, борбу против корупције или слободу медија, за шта су намијењени, него за дестабилизацију прилика у земљи. Зато је Суљагићева дрека да је недопустиво да га службеници ЕУ позивају због интервјуа трећег лица, остао без еха.

Јасно је да Бајровић и Суљагић доларе дијеле искључиво да би са политичке и јавне сцене уклонили све оне који се не уклапају у њихову политичку визуру БиХ, било да је ријеч о политичарима, институцијама, медијима, странкама, компанијама, НВО....

Сценарио је увијек исти: уједињени медији и НВО, које плаћа NED, крећу у компромитацију, а потом, ако је потребно, политичку палицу преузима Жељко Комшић или однедавно нови фаворит двојца из сјене - СДА.

Њихова режија протеста за ЈМБ и талачке кризе у Парламенту БиХ, рушење сваког покушаја политичког договора, до дизања буне и манипулација дјецом у школама у РС, показује да је БиХ у канџама двојице људи који имају много новца који им даје моћ, али немају никакву ни политичку, ни моралну одговорност за судбину људи који овдје живе.

Њихов једини циљ је да остваре бошњачку политичку визију БиХ и до тог циља не бирају средства. Зато су на првим линијама фронта биле прво бебе, а сада школска дјеца. Знају Бајровић и Суљагић да су дјеца војска најјача. А знамо ли ми ишта и о чему?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.