Дизниленд и парламент
Прије скоро двије деценије сарајевски пјевач Срђан Јевђевић је пјевао: "Поведи ме у Дизниленд". Мало након тога, овај пјевач је отишао негдје далеко пут Дизниленда. Но данас, додуше не пјевач него озбиљан политичар, скоро па пјева о Дизниленду "триполизирајући" га усред Сарајева. Призива ратни метеж Триполија усред Сарајева, ко други него заклети социјалдемократа који усваја идеје својих неистомишљеника исто онолико колико Баја Патак показује разумијевања за своје нећаке када ови траже новац од њега. Дакле, никако! Не знам зашто, али падоше ми напамет управо ови Дизнијеви ликови.
Од силне жеље да успостави државу "за човјека", не само да је заборавио на човјека и његове бриге и проблеме него најавио крвопролића, ако се не успостави (његова) власт. За кога? Па за човјека, зна се. Него ако се не успостави биће криви и одговорни за то ама баш сви други само не инат његове партије да уважи вољу других народа и њихових легитимних већинских представника.
Идемо даље! Шта би требало да значи порука да ако не буде ускоро власти у овој земљи, улице ће бити горе него оне у Триполију? Шта, биће још веће крвопролиће? Нови рат? "Спонтани бунт" грађана? Пиштаљке? Хоће ли овај пут бити много јача логистичка подршка овом спонтаном бунту, јер оних пар претходних нису имали довољно мучне посљедице? A није ни мртвих било? Само су мало демолиране зграде Владе КС, Владе Федерације, попљувани и каменовани полицајци... У Бањалуци опет, онако сасвим спонтано, баш када су у Београду штрајкали радикали требало је да штрајкују и Бањалучани. Aли ни тада није било ни крви ни мртвих.
Зашто би требало да се улице ове земље претворе у улице Триполија? Коме то иде на руку? Зашто препадати и избезумљивати грађане новим немирима? Коме то и зашто није доста немира, рата и мртвих? Да ли можда онима који, када им понестане снаге аргумената да би негирали ставове својих политичких опонената, редовно призивају у помоћ духове прошлог рата?
Зар је рат био тако добро стање за одржавање на власти? О да, да на власти: мало као опозиција, мало као владајући, па све тако, пуних двадесет година. Aко нису научили како да уважавају вољу неистомишљеника и постижу консензус, управо ови који не силазе са политичке сцене протеклих двадесетак година, нека онда, умјесто што позивају грађане на улице, позову сами себе на силазак са политичке позорнице. Или је можда "човјек", онај са предизборних слогана, у бити сасвим небитан. A можда је ипак битан, веома битан, али само као један и једини.
Како да ову поруку из Сарајева, главног града ове земље, схвате они који живе изван Сарајева? Можда као поруку да уколико не припитоме своје лидере за вољу сарајевских политичара има да добију Триполи? Није ваљда да лидери социјалдемократске оријентације пријете из Сарајева? A можда је све ово само довитљиво и врцкасто освјешћивање народа? Да народ боље разумије шта га је снашло са другима и шта тек може да га снађе. Него, шта год да је позадина ове застрашујуће поруке, не треба сметнути са ума да је изговорена у тренутку када нема власти, када су грађани сусједних земаља на улицама, када поскупљује хљеб и основне животне намирнице.
Не нисам ја никакав економски аналитичар, али чини ми се да би било много важније чути брижни поклич са исте адресе поводом скандалозног поскупљења брашна и хљеба у Сарајеву. Ето онако, чисто човјека ради!
Није ли господин Иво Миро Јовић с правом посумњао да је "Лагумџија вјероватно први у БиХ који би одвојио источни дио Либије"? Зар није овај прекаљени борац за социјалдемократију, а богами и Човјек, недавно имао једну класичну сепаратистичку изјаву о Источној и Западној Њемачкој у бх. контексту и формирању власти у складу с тим? Aли шта зна Јовић када он нити је либерал нити социјалдемократа, него човјек који пропагира чисто националне интересе, а не интересе "човјека". Само чини се да Јовић ипак много више има у виду човјека, јер се забринуо које би посљедице могле имати изјаве попут спорне о Дизниленду.
Претпостављам да за неке представнике тзв. "међународне заједнице" дјелује обећавајући у једној националној подијељеној земљи гледати на власти грађанске љевичаре. Па ипак је немогуће превидјети какве посљедице оваква реторика може имати. Није ли политички неодговорно као коментар на Лагумџијину изјаву устврдити да "трпе инвалиди, наставници, пензионери и многи други" што немају власт и "што они за које су гласали не раде свој посао"? Шта уопште може бити оправдање да се грађани позивају на улице и на крвопролиће зато што се други политичари не слажу са визијом земље какву нуди СДП?
Док се потпирују насилни сукоби наша дјеца могу само маштати о Дизниленду и пјевати: "Поведи ме у Дизниленд". Тамо она задуго неће моћи поћи. Aли не само због националиста него и због "европеизираних и проамеричких" политичара, демократа и либерала, због њихове конзервативне политике и хушкачке реторике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
