Дан слободе медија са хуљама и херојима

Сања Влаисављевић
Дан слободе медија са хуљама и херојима

Ближи се још један Дан слободе медија, па се присјетих много чега и много кога на медијској сцени у протеклој години. Слобода медија је и даље сасвим различито тумачена од медија до медија, од новинара до новинара. Истраживачко новинарство је постало синтагма која се користи више у вицевима: "дабогда ти герилци истраживали живот".

Aналитичко новинарство поново препознајемо у виду шале: "дабогда ти новинари анализирали бивше бракове". Сатиричне колумне су и даље мјеста за пражњење најнижих страсти. Удружења новинара су и у прошлој години бранила само понеке и поједине, па опет по ко зна који пут кршила основне логичке аксиоме који тврде да што вриједи о свима вриједи и о понекима и појединима. Aли нема везе, уосталом ко би им замјерио на томе.

Додик непресушан извор инспирације

Јавни сервис Федерације учврстио своју партизанску оријентацију. Електронски медији су промовисали слободу без граница. Отварани су интернет форуми у којима вријеђа ко кога стигне, празнећи се како му воља, позивајући на насиље, уништавајући туђе животе. A сваки јавни приговор о томе је бивао извргнут руглу.

Портали су преносили текстове својих истомишљеника, прављени су интервјуи са подобнима и онима који су уредницима по вољи, поготово је то пракса на сарајевским порталима. Седмичне сарајевске новине су доживјеле незнатне измјене, али суштина је иста: исти непријатељи, исте мете напада, исти носиоци проблема. Додик је и даље непресушан извор инспирације за писање. Опасно су му се приближили Копања и Радончић. РС је и у прошлој години био једини извор зла и невоља у земљи чак и када Федерална влада није могла бити конституисана. Новинари су били добри или лоши, јунаци или безвезњаци. Наравно из сарајевске перспективе говорећи, лоши су они "тамо", прекоентитетски носиоци јавне ријечи. Још од тренутка када су формирали Независну унију новинара, све је постало јасно.

Новинар Слободан Васковић

Посљедњих дана у домаћем медијском свијету актуелно је питање уклањања новинара Слободана Васковића са ФТВ. Храбри и неустрашиви истраживач преко ноћи претворио се у храброг и неустрашивог четника. Његово ратно новинарско дјеловање баш је сада постало предметом анализа и коментара, па је тако у магазину "Старт" освануо уводни текст о "новинарима херојима или хуљама". Aутор је власник и директор магазина, новинар Новалић. Текст преноси и Депо портал, очито као веома атрактиван. И ништа ту није необично. Један новинар пише о стању у медијима, актуелном случају Васковић и ратном ангажману данашњих познатих новинарских имена. Aли када пажљивије погледамо чија имена су у тексту истакнута видимо да "су већина ратних извјештача" Срби: Сабљић, Кусмук, Давидовић, Јеринић, Гајић. Понеки Хрват: Шагољ, Хрга. Ето има и Бошњак: Сенад Хаџифејзовић. То су ваљда људи чији ратни ангажман треба преиспитати. У ствари власник-новинар то и тврди: "Овако побројано, изгледа да су најистуренија новинарска и уредничка имена у највећем броју медија у БиХ особе са, у најмању руку, упитним ратним ангажманом. И шта то говори о нама?"

Шовинизам са издвојеним новинарским именима

Заиста шта то говори о овом шовинизму са издвојеним новинарским именима? Само Срби могу имати сумњиву ратну биографију, Хрвати: ако су дио Херцеговине, а Бошња(к)ци ако искачу из сарајевске герилске шеме. Боже, па шта је са оним силним сарајевским припадницима војне полиције, цивилне полиције, члановима војних и других кабинета, служби за морал у војсци или полицији, служби за односе са медијима при војсци или полицији, онима који су у униформи са пиштољем у руци упадали у директорске канцеларије неких интернационалних невладиних организација због неодобрених донација, са поручницима пјесницима и мајорима књижевним критичарима, па са онима који су хушкали против преосталих сарајевских Срба и Хрвата...? Они једноставно ниси битни или је њихов ратни ангажман частан. Било би добро једном јавно прочитати ратне биографије свих тадашњих и данашњих уредника или новинара, па бисмо видјели да би ова Новалићева листа могла бити много дужа, али овај пут са утемељеним и провјереним подацима.

Вели Новалић даље да: "Овдје живе емотивци са кратком памећу." Хм, ако имамо у виду да је Сарајевска котлина веома емоционално наклоњена интелектуалцима и новинарима који се представљају као неовисни и слободни, при томе заборављајући њихов ратни ангажман, онда стоји његова тврдња да овдје живе такви људи. Aли једнако стоји и да је грађански национализам овдје голем проблем. Видјети негативне аспекте ратног ангажмана само неких људи, а занемарити оне око себе, много је веће зло него сам ратни ангажман. Поготово, видјети зло у човјеку који је не тако давно на БХТ изјавио да у рату није био новинар него да се тада школовао, па тек послије рата почео бавити новинарством, сушто је подметање. Већ по ко зна који пут наводити податак да је уредница "Гласа" била по некаквим ратним кабинетима је депласирано поготово (а озбиљан новинар би требао имати тај податак) када се има у виду да је не тако давно баш та уредница добила спор на суду због подметања о истој ствари.

Уредник Гајић се сликао "у четничкој униформи". О, па ако новинар Новалић мисли на униформу војске РС, онда је његова тврдња још злочестија, јер денунцира колегу на темељу увријеженог става да су сви припадници српске ратне војске четници. Данас користити такву хушкачку реторику много је опасније и погубније за медије него чак и обући ратну униформу. Иронизирати данашњи ангажман Смиљка Шагоља који ради на факултету, "пардон свеучилишту", још је једна потврда да све што излази из оквира Сарајевске котлине и тамо наметнутих вриједности треба бити извргнуто подсмијеху, осуди, па ево чак и клевети.

Ратни циљеви

И ето тако, још један Дан слободе медија је пред нама, а медији, барем они у Сарајеву који желе бити узором медијских слобода у земљи и шире, и даље нису одмакли од ратних циљева обрачуна са другима, од угрожавања њихових слобода и права. И да, тачно тако: случај Васковић заиста говори о двоструком аршину сарајевских медија и интелектуалаца, поготово када је ријеч о примјени разних декларација о правима и слободама грађана, о слободи медија, политичке дебате... Ето па нека Дан слободе медија донесе много више слободе и уважавања у наредном периоду, али једнаке слободе и једнаких права за све. Како би само било охрабрујуће прочитати осврт новинара Новалића из Сарајева о ратном ангажману новинара у Сарајеву. Е то би се звало слободно новинарство!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана