Дан побједе - наш заједнички празник

Петар Иванцов

Тачно прије 73 године Други свјетски рат се завршио у Европи. Њемачка је потписала акт о безусловној и коначној капитулацији. Народи Европе су први пут за много година добили могућност да гледају у небо без страха. Ликовање и радост су били свеопшти и искрени.

За Совјетски Савез, који је у рату против фашистичке Њемачке изгубио 27 милиона људи, овај рат постао је Велики отаџбински рат. Датум 9. мај увијек ће испунити срца поносом и тугом. Поносом и захвалношћу - за подвиг мултинационалног совјетског народа, који је добио битку са фашизмом. Тугом - у знак сјећања на оне који су заувијек остали на бојном пољу, који су се угушили од отровног гаса у Мајданеку и Аушвицу, били спаљени у пећима Треблинке и Равенсбрука. За нас, то је посебан датум који омогућава да још једном схватимо и поново процијенимо од какве глобалне пријетње за цијелу цивилизацију смо успјели ослободити народе Уједињених нација.

На овај дан одајемо почаст хероизму оних који су пронашли снагу да зауставе најмоћнију у историји војну машину уништења, створену од стране држава “осовине” на челу са нацистичком Њемачком.

Побједа, чију годишњицу славимо данас, била је достигнута захваљујући заједничким снагама земаља антихитлеровске коалиције. Значајан, неспоран допринос томе дали су народи бивше Југославије. Од 1941. године они су водили бескомпромисну борбу против окупатора. Немачка војска је од 1941. до 1944. предузела пет великих офанзива против југословенских јединица отпора. Агресори су створили атмосферу страха и насиља у земљи. На овом подручју је радио 71 концентрациони логор, гдје су у страшним мукама стотине хиљада невиних жртва очекивале смрт. Упркос атмосфери окупаторског терора, борба за ослобађање није се зауставила, већ је добила замах.

Центар борбе од 1942. године се преселио овдје, у БиХ. Већ у новембру 1942. године у граду Бихаћу донијета је одлука о стварању Народноослободилачке војске Југославије која је тада имала 150.000 бораца. Ове снаге су ослабљивале и паралисале 32 дивизије окупатора широм подручја Југославије и на тај начин су пружиле непроцјењиву помоћ Совјетском Савезу, који је на својим леђима носио већину терета борбе у Другом свјетском рату. На совјетско-њемачком фронту је Вермахт претрпио више од 74 одсто укупних губитака.

У изузетно тешким условима партизанске јединице су на овим подручјима разбијале обруче опсаде, издржавале офанзиве нациста и њихових вазала у биткама на Неретви и Сутјесци, партизанске бригаде заувијек су се уписале у бесмртне редове оних који су извојевали слободу народима Европе од нацистичког подјармљивања. У септембру 1944. године јединице Трећег украјинског фронта су форсирале Дунав, већ у октобру је ослобођен Београд, а прије 73 године, 6. априла, 1945. године југословенска народноослободилачка армија је ушла у Сарајево.

Више година радим у БиХ и радостан сам што видим да сјећање на те далеке догађаје овдје не слаби. Наравно, сви народи који живе у БиХ поштују ове странице историје на свој начин, али је заједнички смисао свуда и увијек исти - то је важност побједе над фашизмом, која је дала људима у Европи слободу, право на избор и могућност прогресивног развоја. Драго ми је да се у читавој земљи протеклих година број таквих јубиларних манифестација не смањује, већ повећава.

Девети мај је заиста наш заједнички празник. Он симболизује херојску борбу наших народа за своју независност, слободно постојање будућих генерација! Ради чувања овог сјећања и историјске правде, Русија се досљедно борила и бориће се против покушаја фалсификовања историје Другог свјетског рата. Иза ових покушаја видимо не само жељу да се умањи улога Совјетског Савеза у коначној побједи над фашизмом, већ да се оцрни, преиспита историјска истина о онима који су дали свој живот на бојним пољима, у Хатини или су усмрћени у дјечјем логору “Саласпилс”. Све ово не само дубоко вријеђа наше народе, већ и подрива темеље модерног свјетског поретка, утврђеног у Повељи УН. Стога је изузетно важно да наши народи остају уједињене у жељи да се боримо за историјску истину, да бранимо плодове побједе.

Моћном људском браном од таквих провокација је постала акција “Бесмртни пук”. Њен главни задатак је пренос из генерације у генерацију сјећања на јунаке тог рата. Овај покрет је истинит доказ чињенице да народ не жели да заборави своју прошлост или дозволи да се она вјештачки смјести у неки нови “оквир”.

Након што је почео у Русији у 2013. године, тај покрет се проширио у свијету. Прошле године “Бесмртни пук” је окупио милионе потомака у руским градовима те 250.000 људи у 70 земаља свијета, укључујући САД, Француску, Велику Британију, Србију, Израел, Бугарску и друге.

Прошле године ова акција је први пут била одржана у БиХ, на улицама Бањалуке прошетало је 1.000 људи. Ове године шетње ће бити организоване 8. маја у Требињу, а 9. маја у Бањалуци. Потомци и рођаци ветерана, као и прошле године носиће улицама градова слике својих предака - партизана, бораца НОБ-а, затвореника. Надамо се да ће се у будућности ова акција одржати и у ФБиХ.

Заједно смо побиједили. Превазилазећи бол губитака, страх од смрти успјели смо сломити кичму фашизму. Сви смо ми хероји. Поуке Великог отаџбинског рата нас уче јединству у борби против савремених пријетњи. Само заједно, удруживањем снага, можемо им се успјешно супротставити. Једна од таквих пријетњи је покушај да се рехабилитује идеолошка основа на којој је нацизам порастао и процвјетао. Ово се не може толерисати. Нећемо допустити ширење идеје нетолеранције, ксенофобије, расне, националне или друге супериорности - то је наш свети дуг да се онима који су платили крвљу и животом за спас човјечанства од ужаса “мрке куге”.

Ми не можемо да заборавимо до којих катастрофалних посљедица могу довести неке жеље да се постигне свјетска доминација, на основу убијеђености у својој изузетности. Судбину свијета не могу одређивати једна држава или ужа група “изабраних”. Безбједност треба да буде једнака и недјељива за све учеснике у међународним односима. Честитам Дан побједе свима!

Петар Иванцов, амбасадор Руске Федерације у БиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана