Цртице из Сарајева
Сарајево је неисцрпан извор за прибиљешке о нетрпељивости која избија из сваког кутка према свакоме. Нема дана да човјек не открије неку нову завјеру са племенитим циљевима, а све ради коначног уклањања непријатеља.
Тко је непријатељ? Углавном српски политичари и интелектуалци, али не нужно они, јер све више расте број неистомишљеника који стоје на путу умишљених доброчинитеља ове земље. Мржња, нетрпељивост и недостатак добре воље заузимају централно мјесто у јавном и медијском животу овог града. Град као град можда не би ни био интересантан да није главни град једне земље.
Увијек је нетко крив и треба га јавно кажњавати. Жигосање и кажњавање врше они који о себи мисле да су заштитници Босне, некакве замишљене, само њима знане земље. За себе тврде да су заговорници земље без подјела. И ако начас и помислите да ту има нешто добро и да ће то придонијети смиривању заоштрених односа у овој невеликој земљи, убрзо схватите да је ријеч о људима који заправо раде на најстрашнијим подјелама, јер сију страх међу народом свакодневним обавјештавањима о новим, најновијим и још новијим скандалима и аферама од којих само добијете жељу да побјегнете што даље, па чак и накрај свијета, или да постанете и сами дио тог простачког табора тако што ћете прихватити њихова правила игре. У свакој опсесивној борби за истребљењем свег и свакаквог зла није тешко препознати још веће зло. Зло које уклања непожељне. Не тако давно људи су вјеровали да ће ликвидацијом противника ријешити се зла и невоље. Можда се могло с таквим увјерењем проживјети године рата, али када дођу године мира врло тешко је оправдати сијање мржње и страха позивањем на коначну добробит народа.
Сабор исламске као највећи непријатељ грађанској БиХ
Увијек је нетко крив, па тако ни вјерске заједнице нису поштеђене кривице. Големе кривице. Прије неки дан, пренијеле су то готово све дневне новине, оптужен је Ријасет исламске заједнице да "напади реиса Церића иду до те мјере да се чак покушава обранити Милорад Додик и његова политика разбијања БиХ". У чему је гријех реиса Церића? Вјерски поглавар је јавно рекао да су недопустиви напади на политичког лидера из другог ентитета који су без аргумената, а почивају на језику мржње и хушкачком језику. Дакле реис Церић након што је пружио руку политичком врху РС је практично радио на дестабилизирању стања у БиХ. Он је упутио замјерке онима који граде БиХ поткопавајући сва настојања ка повезивању овдашњих људи. Ови љути неимари "цјеловите БиХ" желе градити земљу по својој мјери, а сви остали треба да живе и граде према њиховом плану, јер је једино тај план исправан. У противном ће бити јавно жигосани и осуђени.
Не само да је господин Церић одговоран за кокетирање са главним актерима ове државне заједнице него је крив и Сабор исламске заједнице. Они су подржали ставове свог легитимног представника, а огласио се још и предсједник Сабора. Човјек који не треба да говори. Пуно је разлога зашто не треба, али један је за овај чланак битан. Човјек се позива на уљудност, аргументе и уважавање другога. Тко је то још видио када унапријед знате истину о свему? Када сте у праву, други није неопходан. Е сада се тај други појавио, огласио и још при томе рекао сасвим опречно мишљење од онога које се годинама промовира као ваљано и истини окренуто мишљење. Појавило се мишљење које без вријеђања и језика улице указује на погубност некакве истине по сваку цијену. Можда би ови искључиви градитељи заједничке државе (заједништво више не спомињу) још и оставили утисак да имају племените циљеве, само када би оставили могућност другима да сами докуче истину која им се пласира. Овако, баш као у добра стара једнопартијска времена, не дају нимало простора другима да друкчије мисле. Плурализам идеја у мултикултурној земљи? Ма ни говора. То је нека нереална замисао оних који се претварају да желе добробит овдашњој мултикултурној заједници. Плурализам идеја се односи само на пробране који ће успркос нијансама прихватити заступање заједничких ставова на штету непријатеља. Сјетих се сада даме која се у нашој јавности понаша као врховни арбитар људских права и слобода, а која се одважила да каже да сва удружења, посебно она новинарска, имају за циљ да направе штету лобијима и неистомишљеницима.
Новинарски табори
Постоје однедавно и неке шеме које су се ушемиле као што то прије ниједна шема није могла. Ушемиле су новинарске таборе у Сарајеву или боље рећи откриле мјеста на којима ушемљене шеме пуцају. Годинама се рецимо градио однос неких медија са међународном заједницом. И једнога дана неки од актера су постали нестрпљиви, јер међународна заједница према њима више није имала исте ставове.
Aли не могу цртице из Сарајева проћи без барем нечега о господину Додику. Тако се ових дана на све стране пише да је коначно постало сасвим јасно да је овај човјек закупио или купио или платио све медије у РС. Aли како је то сада могао учинити када се годинама писало да су ти исти медији поткупљени? Боље би било рећи да их је наградио. A то би значило да троши новац узалуд, а то опет не одговара увријеженој слици о овом реалистичном политичару!
(Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
