Црква Светог Атеја

Веселин Гатало

Атеизам је вјера. Много ми је времена требало да то схватим.

 Ваљда зато што немам географску школу из Никшића, колијевке црногоризма и дискутабилних диплома виших школа. Или сам природно туп и глуп, ђаво ће га знати. Атеизам, као и свака модерна монотеистичка религија, хоће надвисити остале религије и прогласити себе једином правом и исправном вјером. Аутоматски је у предности јер негира све друге вјере, и то без посљедица. Ако би хришћанин, рецимо, негирао ислам, боље би му било да није. Или, ако би православац рекао да је католицизам наопак, не би се прославио. Ни код мене, а камоли код каква католика. Хм, ово друго је, признајем, мање опасно. Док, рецимо, атеиста и алтернативац у подераним фармеркама, мирно може рећи да Бога нема и остати не само жив, не само некажњен, већ и неопоменут. Па то је генијално! Можеш све вјернике осим атеистичких, прогласити тупим и глупим, назадним и ненапредним, па те још и похвале за напредност и приме те у невладину организацију која запошљава напредне и слободоумне атеисте. Отварају се неслућене слободе, јер, како један писац бољи од мене рече, "Ако нема Бога, онда је све дозвољено". Сјајно! Тако је Стаљину успјело побити 20 милиона Руса и пуно мање Пољака. Није се бојао Бога! Која безгранична слобода, да те ужас ужасни ухвати... Не дао Бог ником такву слободу, дабогда...

Атеизам некад и сад

Занимљив је тај атеизам створен послије рата. Онај предратни и није био, Тито је себе прогласио Богом, баш као и друг Стаљин; и онај који не би вјеровао у "проглашеног", не би се главе наносао. А своју су вјеру оба звали атеизмом. Енвер Хоџа је у сусједној и Босни пријатељској Албанији, чак порушио све цркве и џамије, да ниједном осим њега, Хоџе, ни спомена више не буде. Постоје вјере, монотеистичке, које су донекле сличне атеистичкој, чак је и подржавају, али не знам имам ли простора... Нека, биће. Атеизам је привлачан и зато што нуди рај на земљи. Тито, Стаљин, Хоџа, Ким - Ил - Сунг, обећавали су рај звани комунизам. Чистилиште су назвали социјализам. Из њега су излазили људи толико прочишћени да су, доста често, посебно на почецима социјализма, по кратком поступку одлазили под земљу, у теистички други свијет. Посебно ако се нису могли прилагодити чистилишту социјализма који води у комунистички рај. Један је био чак незадовољан квалитетом Титовог социјализма, па је побјегао у Албанију, код, по његовом мишљењу, пуно тврђег и досљеднијег Енвера Хоџе. Тек након десетак година, могао је писати фамилији. Пуно је њих то писмо прочитало прије његове фамилије, наравно. Јер, непријатељ слуша, па зашто не би и ПИСАО И читао? Писао је отприлике овако: "Добро сам, имам све, лијепо ми је овдје. Тако ми и треба".

Атеизам западног типа, само за спољну употребу

Чудни су ти свјетови који потичу атеизам. Вјеру у свјетовима као што је балкански, сматрају непотребном, непожељном, чак опасном. Јер, како кажу, потенцирају разлике међу људима и вјерски великодостојници благослове војнике кад иду у рат. Хм, шта треба човјеку који иде погинути или убити, ако не благослов, причест, шта већ треба? Можда какав проспект за куповину или свилена марама? Атеизам потичу земље које су своје право, баш као и ми, изградили на божјим заповијестима. Заправо, оне су и коријен сваког права, у свакој земљи свијета. Атеизам је, за овај страни свијет, пожељан овдје, иако се у њиховим земљама људи на суду куну да ће говорити истину држећи руку на Библији (!?) или се кунући у Бога (!?). Кад би се на неком суду у БиХ заклели Богом, мислим да би вам судиница Медџида Кресо предложила да Га позовете за свједока ако је доступан тужилаштву. Вјерски дужносници, нарочито православни, обавезно се прогласе пријетњом миру. Ако се обрате народу, као што и Бог од њих тражи, кажу да се мијешају у политику. Католичка црква има своју државу, и то земљу која је јак политички фактор у свијету. Ватикан нико не оптужује да се бави политиком. А тамо су становници углавном свештеници. Можда ја то не разумијем јербо сам неук и немам ону географску школу...

Бију и слушају

Хм, додуше, није ми јасно зашто су напали, додуше вербално, ону несрећну Америку, због оно мало прислушкивања свијета и Њемачке. А јес', и срамота је то, што прислушкују. То је као вирење кроз кључаоницу док се неко купа или ради нешто друго. Али... Ма, морам вам виц испричат'. Прича Мујо Суји како је један дошао п'јан кући, убио жену, силовао свастику, убио матер... Сујо слуша и врти забринуто главом. А Мујо наставља: "А онда је опрао косу и отишао опет у кафану...". Сујо пренеражено узвикне "Зар мокре косе!!!???". Тако и ово са прислушкивањем. Побију стотине хиљада људи, изазову 10 - 20 ратова, пријете свима око себе... Па још и прислушкују! То бе јараби, што би рекао Сулејман Величанствени кад му Хурем ишчупа обрву.

Математичка логика

Одох ја, ни мање ни више, него у Турску. Сад се морам вратити и прочитати шта сам прије писао... Мултикултура је, и то сам схватио, обрнуто пропорционална броју Срба. Тамо гдје има мало Срба, ту има пуно мултикултуре. Сарајево, рецимо. Кажу да је од 170 хиљада Срба у Сарајеву, у Граду на Миљацки остало десет хиљада. А Сарајево је примјер мултикултуралности. Ја не вјерујем да их има више од 5.000. Само 50 српске дјеце се скупило за православни вјеронаук. Ни пола аутобуса. Ако је вјеровати да је од 170.000 Срба остало њих 10.000, онда се мултикултуралност, пошто никад није била јача, уседамнаестостручила. У међувремену је број џамија нарастао. Значи, генерални закључак је да је мултикултуралност обрнуто пропорционална броју Срба, а управо пропорционална броју џамија. Београд је немултикултуралан и нетолерантан јер има само једну џамију и пун куфер Срба. Загреб има мало мултикултуре јер има једну џамију, као и Сплит и Ријека. Има градова без џамија, али на њих не вриједи трошити ријечи. Чиста математика и јасна аналогија. Сјеверна Митровица је за сада још немултикултурна, али ће Тома Николић, Ивица Дачић и Александар Вучић учинити да Срба на Косову буде што мање и да Косово буде мултикултурно као Сарајево.

Дјеца & максуми

Код сарајевске "раје" чија дјеца "хаметице" иду на муслимански вјеронаук, јако је популарно да српска и хрватска дјеца буду атеисти. А пошто су мултикултурни по дефиницији, не представља им никакав проблем да и српска и хрватска дјеца похађају муслимански вјеронаук. Јер, није хумано раздвајати дјецу по вјери и нацији. Није европски и мултикултурно. Неће људи да праве срамоту и балек (локализам) зван још и "двије школе под једним кровом". Што су српска дјеца гора од муслиманске? Неће да се иједно дијете осјети угроженим. Једнакост за све. Зато је у Сарајеву Тито тако омиљен. Он је заговарао једнакост, а оне који нису били једнаки - протјеривао би или убио. Поштено, ни по бабу ни по стричевима. Хапсио би и затварао све који су били против једнакости међу људима. Имао је право на то, као комуниста, атеиста и први међу једнакима. Бог га је само гледао, пустио га да ради шта је радио. Не зато што нас није волио, него да бисмо ми, ви који читате и ја, раб божји Веселин, видјели куда то води.

Мисионари атеизма

Атеизам, баш као и свака религија, мора имати и своје службенике. Своје надзорније, видаре и рибаре људских душа, своје мисионаре. Мисионари су, мислим, ови одрпанци из цијелог свијет који нас уче цивилном друштву. Нису они сиромашни, углавном имају златне "ВИЗА" картице, али дођу одрпани, као што је Исус дошао људима. Пију, пуше, хоће и штогод ушмркнути, чисто да се види да нису гностици, то јест типични вјерници. Проповиједају пасоше за цијели свијет, путовања, уносне послове, све што човјеку треба за рај на земљи. Највеће и најпорочније грешнике врбују, не да би их обратили већ да би их везали још јаче за постојеће пороке, а најјаче за нове које ће им открити. Виски, црни рижото, кавијар, кокаин, летови авионом, љетовање у Америци или Норвешкој, бесплатни курсеви атеизма и мултикултуре по цијелом свијету... Онда ти невољници постану мисионари атеизма. Нова вјера тражи жртве. Прекид са властитом прошлошћу, старом вјером, породицом и народом, неопходан је. Прекид са старим пријатељима, пожељан, иако није лоше имати више потенцијалних атеистичких вјерника. Матер и оца прогласити глупим, дједове и прадједове сељачинама и отиснути се у нови, бољи свијет, кренути одмах у рај прије раја. Највећи сан атеистичког вјерника је да једног дана постане атеистички свештеник. Или бискуп. Да онда иде по долинама суза чемернијим од ове, по тим Авганистанима, Курдистанима и нигдјестанима, да просипа памет и атеизам невољницима и да за то млати дебеле новце, од 2.000 па до којих 20.000 евра мјесечно.

Реликвије атеизма

Има атеизам и храмове. Има и свете сличице. И часописе. У име светог материјализма, светог хедонизма и свете похлепе, тежи своме ширењу. У тржним центрима се масовно скупљају вјерници и они који ће то постати. У излозима су иконе нове вјере. Има ту реликвија за свачији џеп. Од "Праде" и "Хуго Боса" до одјеће и обуће за средњу класу; "тимберленд", "левис", "катерпилар"... Додуше, ту се атеисти срећу са монотеистима, али се углавном не поздрављају. Монотеисти дођу да нешто купе или виде шта не могу купити, не да обожавају атеистичке иконе и симболе. Модни и аутомобилски часописи су атеистички "Видослов" или "Глас концила".

Атеистички благослови

Атеистичке институције, баш као и оне монотеистичке, требају благослов. За напад на Србију или Либију, тражио се благослов УН. Борити се и погинути у атеистичком систему и вјери, смије се само у оквиру NATO-а. Ко убија ван њега и без његовог благослова, криминалац је и ратни злочинац. NATO има чак и фратре, хоџе, попове, да им служе у војсци. Као Тито оне несретнике у Удби. Дозвољено је све што у монотеистичким религијама није дозвољено, ту се ти монотеистички колаборационисти и не питају. Код непослушних земаља и народа, несклоних атеизму, неред, содома и гомора се и подстичу, чак организују. Новац је један од дозвољених материја које се смију обожавати и гомилати. И, као у социјализму, и у Европској унији, чекаоници за рај, чека се. Комунизам? Не. Капиталистички рај. И то не након смрти, већ кад уђемо у Европску унију. Бугарска и Румунија су већ тамо, па још возе запрежна кола по селима, тако ће гнусни раб Веселин рећи. Па добро, не може се одмах у ЕУ рај. Треба бити стрпљив, учити, слушати, истренирати се, мултикултивисати се, па ући и чекати. Па још мало чекати... Није рај пура.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана