Цијена слободе мисли

Сања Влаисављевић
Цијена слободе мисли

Родитељска пажња: "Весо је постао великосрбин... колико ја видим имаш ти РТРС и редовно је гледаш па ти се мозак мало испрао и што јест јест, има ту елемената и Радованове и Плавшићкине приче... Тебе је Гатало штета убити метком или те ножем приклати, то је сувише брза смрт за болесника попут тебе. За тебе је дуготрајна и болна смрт коју заслужујеш! Идиоте сервски болесни!"

Коме су упућене пријетње? Веселину Гаталу, писцу, слободном мислиоцу, колумнисти. Гдје су упућене? На сарајевском "Депо" порталу. A зашто? Зато што Гатало пише за "Глас". Како пише за "Глас"? Са критичким освртом на појаве у Федерацији. Зашто пише са критичким освртом? На ово питање не могу са сигурношћу одговорити, али можда понајприје зато што таквих па ни сличних текстова нема у слободарским медијима у Федерацији.

Шта критикује Гатало? Лицемјерје свих оних добрих и подобних Срба и Хрвата који шаљу лажну слику о положају ових народа, понајприје у престоници. Критикује перфидни национализам такозване грађанске струје. Критикује такозвану критику "одабраних" који пред стрељачки вод стављају све оне који се усуде мислити својом главом у Котлини. Истина, Гатало не мисли директно из Котлине, па је у нешто повољнијој позицији од таквих који покушавају нешто слично радити у Сарајеву, али посљедице су исте. Редовно виси на стубу срама на дуплерици пропалог магазина "Дани". Оног истог магазина који је мјесецима актуелне српске лидере облачио у фашистичке униформе и готово па отворено позивао на њихов одстрел. Не само да виси на стубу срама него сједи загрљен са "својим ментором Радованом Караџићем". Објавити нечију слику усред Сарајева како сједи загрљен са Караџићем значи изложити га смртној опасности. Е, то је управо узорни грађански магазин урадио Веселину Гаталу прије петнаестак дана. То је уједно била и порука за њега: пожељан си у Сарајеву колико и Караџић. Недопустиво. Које играње нечијим животом под кринком слободног новинарства. Да ли заиста Сарајево подржава "сатиру", "карикатуру" којом један врсни интелектуалац треба постати метом било кога коме падне на памет да "удовољи правди" након такве "духовите" монтаже. За Гаталову судбину у Сарајеву од тог тренутка, слободно се може јавно устврдити, пуну одговорност има сада већ бивши уредник тих новина Сенад Пећанин. Aли ништа мање нити цијели уреднички колегиј од угледног колумнисте Ивана Ловреновића до послушног Пећаниновог замјеника, Елдина Хаџовића који се сатире да пише још веће увреде и од свог учитеља и гуруа. Сви они су потписали ту монтажу и послали грађанима јасну поруку. Гатало=Караџић.

Да је порука сасвим добро, непогрешиво прецизно схваћена говоре и коментари након што је колумна из "Гласа" пренесена на сарајевски "Депо" портал. И то би управо била увјерљива потврда одговорности потписника "мале шале" са Гаталом у "Данима". Истина, овдје се отвара још једно питање. Да ли администратор форума на овом порталу и сам подржава коментаре упућене "Гласовом" колумнисти? Јер да не подржава тешко би било објаснити како је успркос бројним кодексима, па чак и оним који се односе на форуме и интернет портале "пропустио" недвосмислен позив на убиство. Како му је промакло да је посриједи говор мржње који се позива на насиље? Да ли се неко од интелектуалне јавности Сарајева огласио тим поводом? Да ли су они што брину о људским правима видјели да нешто није у реду са пријетњама упућеним Гаталу? Ма ни говора. Да ли има нешто погубно у порукама које се налазе након наведеног текста на порталу? Нема, јер није у питању никакав "прави неовисни интелектуалац" него "српски плаћеник". Онај који руши хармонију мултикултуре. И то гдје је руши? У гласилу мрског непријатеља. Ко је мрски непријатељ? "Глас Српске". Зашто? Напросто зато што је сједиште новине у Бањалуци. A то што у новинама има више (афирмативних) прилога о Федерацији и појединцима у њој него у свим грађанским новинама заједно у Федерацији о РС и појединцима у њој је нека сасвим друга тема, а није ни битна. Тако и треба, све друго би било неистина или великосрпство. Па неко је на истом форуму написао да је Гатало и "великосрбин". Па и јесте, гдје неће бити! Након што је у рату био у Aрмији РБиХ, па онда остао да живи у Мостару, подијељеном граду (и то у оном његовом бољем дијелу за већину у Федерацији), након што је био талентовани и награђивани писац, па нагло изгубио и талент и образ и част, јер је своју душу продао ђаволу, након што је његово име Веселин добило сасвим нову и специфичну тежину с обзиром на ставове које износи... Први је све то примијетио подобни колумниста пропалог магазина "Дани" чији задатак је да обезвриједи све Србе који "ставовима изађу из Сарајева", пјесник и вијећник, партијски друг, Марко Вешовић. A ко ће први примијетити изроде и кваритеље мултикултуре него они који се нипошто не би замјерили грађанској култури Сарајева, они који вјерно и одано пишу против Срба, а све више и Хрвата, који не мисле како то морал Котлине налаже. Зато је Гатало још један који виси на сарајевском стубу срама. И нека виси овај неподобни Мостарац, јер се тако гради мултикултура.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана