Чије је наше право гласа

Њихове вриједности и интереси, као и унутрашњи поредак и позиција у односу на друга демократска или недемократска друштва, у правилу, сваке четврте године излажу се вољи бирача. Тада будућност заједнице, колико год то звучало идеалистички или наивно, заиста зависи од услова у којима грађани користе своје право гласа.

Сходно томе, основна вриједност коју у демократском друштву мора заштитити његов јавни поредак јесте право гласа. Неодвојиви садржај права гласа, између осталог, јесте и право бирача да очекују да изабрани званичници онемогућавају непринципијелан и прикривени страни утицај на постизборне политичке одлуке домаћих институција.

Увод је ово у актуелну тему која се тиче Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација. Ради читалаца који нису имали прилику да прочитају овај кратки закон навешћу да нацрт закона предвиђа оснивање “Регистра непрофитних организација основаних у Републици Српској које финансијски или на други начин помажу страни субјекти као агенте страног утицаја” и уређује услове и начин обезбјеђења јавности њиховог рада.

“Под непрофитним организацијама подразумијевају се удружења и фондације, као и стране и међународне невладине организације основане и регистроване у Републици Српској..., које у цијелости или дјелимично финансирају друге државе, њихови органи или њихови овлаштени заступници, међународне и стране организације, страни држављани или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства”.

Предлагач у нацрту дефинише политичко дјеловање непрофитних организација као “учешће у предизборној кампањи политичких странака и кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака и спровођење политичке активности ради формирања јавног мњења ради постизања политичких циљева”, а политичку активност као “сваку активност према органима, институцијама или изабраним представницима Републике Српске или представницима Републике Српске у институцијама Босне и Херцеговине у смислу формулисања, усвајања или измјене прописа и политике Републике Српске или у смислу политичког и јавног интереса”. Усвајањем овог закона непрофитним организацијама које помажу страни субјекти не би било дозвољено нити политичко дјеловање нити обављање политичке активности. Предлагач такође наводи да се под “политичким дјеловањем у смислу овог закона не сматра дјеловање у области науке, културе, социјалне и здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, заштите права националних мањина и лица са инвалидитетом, заштите животне средине, борбе против корупције, филантропије, волонтерства и информисања”.

Основни инструмент којим се јавности указује пажња на чињеницу да одређени материјали припадају непрофитним организацијама овог типа, а који се објављују путем електронских медија, информационих и телекомуникационих мрежа или се на други начин дистрибуишу из њихове продукције, јесу ознаке таквих непрофитних организација које се морају налазити на њима. “У случају да непрофитна организација дјелује супротно одредбама овог закона, министар подноси захтјев надлежном суду за забрану обављања рада”, каже се у нацрту.

“У случају да непрофитна организација у свом дјеловању поступа супротно Уставу Републике Српске и прописима Републике Српске, односно када дјелује као агент страног утицаја на штету индивидуалних и других права грађана или подстиче на насиље, користи говор мржње или подстиче вјерску или другу нетрпељивост с циљем постизања политичких циљева или уколико Пореска управа Републике Српске утврди неправилности у финансијском пословању”, предвиђено је да “министарство покреће поступак код надлежног суда за забрану обављања рада, као и поступак против одговорних лица у складу са Кривичним закоником Републике Српске”. Наравно, ту су и новчане казне од 1.000 КМ до 5.000 КМ за прекршај непрофитне организације уколико “не обиљежи промотивни материјал”, “не поднесе пријаву или приликом подношења пријаве или допуне пријаве дâ нетачан податак у вези са уписом у Регистар”, “не достави допуну пријаве о извршеним промјенама” и/или “не достави финансијски извјештај”.

Нећу се бавити ни позитивним ни негативним мишљењима која су до сада јавно изнесена о овим рјешењима, било о онима која се тичу учешћа у политичком животу таквих организација или маркирању њиховог утицаја у другим областима. Бавићу се само једним питањем коме стручна, политичка и НВО јавност нису поклониле пажњу - Да ли у нашим условима овакво законско рјешење доприноси заштити права гласа, а тиме и демократског друштва у коме живимо?

Умјесто одговора нудим један број питања. Прво, да ли друга демократска и недемократска друштва - странци, већ дуго и преко сваке пристојне мјере утичу на право гласа наших грађана? Друго, да ли је тај утицај позитиван или негативан и имамо ли за чим жалити уколико га не буде? Треће, с којим правом странци утичу на право гласа? Четврто, да ли наше власти утичу на право гласа у другим земљама, а да те земље томе не придају потребан рестриктиван третман? Пето, зар је прихватљиво да се новцем других држава финансира политичко дјеловање у нашој држави којим се утиче на право гласа, а касније и на доношење политичких одлука? Шесто, зашто би нашим грађанима, који се увијек могу удружити у домаћу НВО и утицати на политички живот и политичке одлуке, било потребно то да их финансира нека страна влада? Седмо, да ли, на крају крајева, наше друштво има право да штити право гласа својих грађана од таквих утицаја?

Од одговора на ова питања зависи да ли је власт довољно комуницирала са грађанима на ову тему и, ако јесте, да ли је одговор грађана такав да казује да смо зрели да се назовемо истинским демократским, одрживим и слободним друштвом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.