Чија је криза?

Не могу рећи да је истина негдје између ова два супротна гледишта, јер према малим, неразвијеним, увозно зависним и политички нестабилним земљама, криза дјелује као "виша сила".

Оне се не питају много, не могу промијенити ток догађаја, а не могу ни избјећи посљедице... Такве земље, ако имају компетентне владе, могу, по логици добрих домаћина пред олују, настојати да правовремено заштите укућане и сву имовину како би штета била мања.

У Босни је тешко говорити о компетентности, добрим домаћинима и одговорности. Стиче се утисак да у Босни не постоји пуно воље да се заједничком акцијом колико-толико заштитимо од посљедица кризе коју нисмо изазвали.

Умјесто тога, готово ситносопственичком логиком, свако настоји да за себе обезбиједи сигурне приходе и ослободи се свега што носи ризик пред развојем кризе.

Појединачно гледано, за оне који у томе успију, то је најбоља стратегија, али, за земљу као цјелину, вјероватно најгора. Није чудно што је тако. Таква логика уграђена је и у односе државе и нижих нивоа власти у расподјели јавних прихода.

Укупна јавна потрошња у БиХ изузетно је осјетљива на прилив новца на јединствени рачун у Управи за индиректно опорезивање. Садашња концепција расподјеле новца са јединственог рачуна неповољна је по ентитете и дистрикт Брчко у условима кризе.

Наиме, само у условима раста прихода на јединственом рачуну остварује се договорена концепција расподјеле којом су сви задовољни: државни буџет добија планирани усаглашени износ, обезбјеђују се планиране резерве за поврат ПДВ-а, инострани дуг се покрива у доспјелом износу, а остатак новца се дијели између ентитета и дистрикта по усаглашеним коефицијентима.

Међутим, у условима смањења прилива новца на јединствени рачун, као што се то већ десило у посљедњем кварталу 2008. године и у јануару 2009. године, терет смањења прихода пада на јавне приходе ентитета и дистрикта, док државни буџет не сноси ризик смањења наплате јавних прихода. Државни буџет се намирује у пуном планираном износу. Исто је и са резервама за поврат ПДВ-а и иностраним дугом.

Једино приходи који су намијењени ентитетима и дистрикту зависе од онога што остане на јединственом рачуну послије подмирења државног буџета, резерви и иностраног дуга.

У наредним мјесецима, због смањења потрошње и пада цијена увозних производа, у односу на исти период прошле године, доћи ће до смањења прилива новца на јединствени рачун, што ће утицати на смањење ликвидности ентитетских, општинских и кантоналних буџета, те буџета дистрикта Брчко.

На другој страни, државни буџет ће се редовно пунити у планираном износу. Држава ће моћи трошити онако како је планирала, а планирала је на основу стања у прошлој години, која је била рекордна по наплати прихода на јединствени рачун.

Због тога, ако кризе и буде у БиХ, шта се то тиче државне бирократије!? Њена непромијењена позиција је заштићена све док бх. грађани и привреда могу да плаћају на јединствени рачун онолико дажбина колико је потребно државном буџету.

Дакле, криза је ствар ентитета, а држава је може осјетити само онда ако грађани и привреда не могу скупити толико дажбина колико је држава планирала да потроши. Aко би држава дошла у позицију да на такав начин осјети утицај кризе, у ентитетима би већ, вјероватно, завладала глад.

Такав систем расподјеле јавних прихода је неодржив, јер терет кризе пада на буџетске кориснике ентитета и дистрикта (наравно, и кантона и општина).

Неликвидност ентитетских буџета, у условима драстичнијег пада прилива новца на јединствени рачун могла би врло лако паралисати цјелокупну економију БиХ.

Прве озбиљније посљедице смањења прилива новца на јединствени рачун могле би се релативно брзо одразити на ликвидност буџета Федерације БиХ, а ни буџети Републике Српске и дистрикта нису дугорочно имуни на неликвидност.

Одржавање ликвидности биће највећи изазов у овој години за државу, привреду и банке. Можда би систем рационалнијег управљања новцем могао помоћи свим учесницима тржишта да проблеми са ликвидношћу буду мањи. Услов за то је да се терет кризе подијели према економској снази.

За почетак, и као добар примјер осталима, државни буџет би требао преузети дио ризика смањења јавних прихода на јединственом рачуну. У случају смањења прилива новца на јединствени рачун, државни буџет би морао да трпи смањење прихода пропорционално смањењу прихода за ентитетске буџете и буџет дистрикта.

Тиме би терет кризе био мањи и у ентитетима и дистрикту, односно мањи за грађане и привреду. Такође, то је и начин да сви заједно дуже издржимо притисак економске кризе. Aко се догоди колапс у ентитетима, тада ће већ бити касно за све. Ко зна, можда је некима у подсвијести да би економски слом ентитета био шанса за ново политичко прекомпоновање БиХ?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.