ChatGPT градоначелница

Војислав Савић, политиколог
ChatGPT градоначелница

Након што је пропао покушај сарајевске сећије да изабере српсколиког градоначелника након избора 2020. године, а који би био идеалан за потребе симулације мултиетничности пред страним амбасадорима и међународним бирократама, као импровизовано рјешење добили смо један, слободно се може рећи, експериментални покушај да се на чело града Сарајева постави особа којом ће у потпуности да руководи вјештачка интелигенција.

Ако неким чудом до сада нисте прочитали ништа о томе, у шта чисто сумњам, вјештачка интелигенција омогућава машинама да уче на основу претходних искустава и милионских уноса података и информација у свој систем те као резултат могу да симулирају људско понашање или барем да извршавају одређене задатке као да су у питању људска бића. Управо такав један хуманоидни пројекат сада себе назива градоначелницом Сарајева.

Сарајево

Наравно да на први поглед она изгледа као и свака друга особа, мање-више, али пажљивијим увидом у њене изјаве, објаве, интервјуе и генерално понашање у јавности схватићете да у њој нема апсолутно ничега аутентичног, свака мисао коју смо од ње чули већ је милион пута изговорена и репродукована, ижвакана и испљунута у очи и уши сваког становника свих кантона са бошњачком већином у Федерацији БиХ.

Њен говор обилује линеарним мислима које ни за нанометар не излазе из устаљених оквира које су задали прваци СДА у деценијама иза нас, колико год се Бењамина трудила да се представи као чедо грађанских снага у Сарајеву, а које себе колоквијално називају “Босанцима и Херцеговцима”, иако се за сваки случај изјашњавају као Бошњаци. Све је исто као и 1991. године - сви су начелно за реформисте, али су три националне странке ипак добиле највише гласова. Само што 2023. године та прича опстаје једино у Сарајеву и важи у границама тог кантона, али то је тема која захтијева посебан осврт.

Каиро

Иако је сто пута речено, треба поновити - Босанци и Херцеговци не постоје - и то је показао и доказао чак и онако накарадно спроведен попис 2013. године. Постоје Бошњаци, Срби, Хрвати и остали те мањине које се мјере промилима. Босанаца, Херцеговаца, Босанаца и Херцеговаца и свих варијација ове двије регије - остаје таман толико да се могу скупити у једно коло на Чевљановићима па играти у круг док им не додије, јер максимална употребна вриједност ток конструкта босанства не превазилази оквире једног културно-умјетничког друштва.

Не бих ово можда ни писао да несрећна Бењамина није недавно на “Твитеру” објавила како је дошла у Каиро, како рече, “колијевку цивилизације”, а хладан зној облио је сваког поштеног историчара, а да не говорим о једном суптилном расизму из незнања, а тиче се тога да је све што се налази на Блиском истоку “колијевка цивилизације”.

Гледајући филмове као мала видјела је да су тако изгледале древне цивилизације, али неко јој мора казати да није свака пустиња у којој се говори арапски језик нужно и колијевка цивилизације. Но, међутим, то је чак и најбаналнија ствар коју је урадила, прије тога се прописно излупетала на толико много мјеста да би заиста био мучан посао скупити то све на гомилу.

Вокабулар

Али то је природна посљедица неимања никаквог политичког идентитета - сваки феномен с којим се градоначелница Сарајева сусретне она провуче кроз филтере грађаноидног вокабулара, затим то уоквири у дозвољене нормативе пожељности у сарајевском културном и политичком кругу, на све то дода пар флоскула и општих мјеста - и ето вам њене изјаве и комплетне политичке каријере. За све што се деси - ми унапријед можемо исписати њену изјаву само користећи алате које сам набројао. Зато се враћамо на почетак, њен политички пут је експериментални пројекат стварања градоначелнице без икаквог личног идентитета, чији програм исписују алгоритми.

Наравно, да не помислимо да су они који су је ту поставили наивни - треба истаћи да су њена овлаштења врло ограничена и да у њеним рукама нема стварне политичке моћи, поставља је и разрјешава скупштина и њене дужности су махом церемонијалне и симболичке природе. Управо зато је представљена као идеалан кандидат, јер испуњава све формалне услове за које су процијенили да ће им помоћи у симулацији демократичности - ем је женско (без икаквог стварног утицаја на положај жена у друштву, напротив), ем не припада ниједном од три конститутивна народа поријеклом (иако је у потпуности наслоњена на доминантан бошњачки политички идентитет), а на све то није склона узурпацији моћи тако да никоме не представља реалну опасност.

Даљински

Бењамина Карић је особа којој су дали волан и папучице да вози, али се стварне команде налазе на даљинском управљачу, као дијете кад ставе у мали пластични аутомобил, тако да све што она ради заиста не оставља никакве посљедице, али наравно да она живи у симулацији да нечим заиста управља, да руководи процесом.

Најбламантнија епизода одиграла се недавно, у којој се градоначелница Карић и званично етаблирала као једна од, аутору овог текста барем, најиритантнијих појава у новијем политичком животу БиХ.

Хистерична и веома непријатна реакција умјерене градоначелнице на постављање табле са бројем протјераних Срба из Сарајева у секунди је освијетлила шта заиста мисли о својим бившим суграђанима, и открила природу политике која је поставила на то мјесто. Као кад муња забљесне па се на секунд открију хоризонти који се назиру у мраку, засијала је њена мржња према свему што није аутентично бошњачка верзија истине о ратовима иза нас. Срећа у несрећи је да је се ништа не пита, јер да је супротно, особа са таквим когнитивним и интелектуалним капацитетима би заиста била опасна по цијело друштво ако би имала стварну моћ у својим рукама.

Добар, лош, зао

Добар Србин је лојалан Србин. Лош Србин је сваки онај којем макар и длака на глави изађе из оквира задатих постулатима сарајевске истине. Компромиса нема и не може га бити у таквим условима. Ко год гаји илузију да је могуће бити досљедан, задржати минимум достојанства и бити прихваћен у сарајевским друштвеним оквирима, вара се (овдје свакако не говорим о забављачима, пјевачима, итд.).

Међутим у једној ствари се градоначелница Карић разликује од умјетне интелигенције и доказује своју људску природу. Вјештачка интелигенција никада неће рећи да је Каиро “колијевка цивилизације”, иако ће несумњиво истаћи велики значај и карактер тог града, из разлога што се АИ ослања на милијарде уноса на интернету. Градоначелница Карић, с друге стране, ослања се на политички и друштвени инпут који долази из сарајевске котлине, а будући да се из котлине слабо види преко брда, честе су магле и сумаглице, није јој замјерити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана