Честите жртве нечеститих хуља

Сања Влаисвљевић
Честите жртве нечеститих хуља

Била једном једна удруга која је водила рачуна о обичним људима, добрим новинарима, небошњацима и новинаркама српских коријена. Залагала се ова удруга сасвим принципијелно против злих људи који "опстају само на лажима" и "настављају живјети и на ничему".

Залагала се против оних који "блате" на "најјаднији начин" те који "урушавају професионални углед" оних добрих људи. Ови зли људи наравно не бирају средства како да "одстреле" добре, али ето зато их стиже правда и они губе тло под ногама. Напади на добре људе су трагични (па забога какви би и могли бити напади: не ваљда смијешни као на BBC-ју?), али овога пута због одабира жртава. A жртве су "циљано" "небошњаци", а међу небошњацима "предњаче Срби и новинарке српских коријена. То је нема сумње, друштвено најопаснији дио авазовштине." "Јавно проказати Србе и комунисте свих нација најучинковитији је начин њиховог јавног линча, најбржи метод опстанка хуља и нерадника, поготово ако су друге националности у односу на проказане шефове". Удруга/тајница ето брине о свим медијима подједнако, зато са оволико самоувјерености и изриче све ове квалификације. Глас Удруге/тајнице недавно нам је пренијела у магазину Старт и колумнистица, али и генерална тајница Удруге БХ новинари. Барем тако стоји у наднаслову текста, па је тешко разлучити тко пише колумну: тајница у име Удруге или колумнистица.

Е управо када сте помислили да је овдје можда ријеч о јавној осуди напада на Србе у недавно емитираном видео-клипу, одбрани неког Србина који није само пука, послушна грађанско-милитантна икебана у Сарајеву или новинару који је Србин а не припада герилским новинарима, добри читаоче, погријешили сте. Па такве и не треба бранити, јер нема основа за њихову обрану. Бране се само они који говоре што герилци "слободног новинарства" желе да чују. A они желе да чују све облике денунцирања Срба изван Сарајева, оних који су у Сарајеву а "не слушају", све Бошњаке који нису дио герилског табора и наравно оне које не могу сврстати нити у један табор.

Било би заиста великодушно да оваква принципијелна обрана једанпут дође из Сарајева, али не само за заслужне Србе који своје сународњаке зову "шумским људима", како би осигурали сигурност у Сарајеву коју би им могли угрозити управо борци за грађанско у мултикултурно Сарајево, него да ријечи подршке добију сви који честито живе своје животе на цијелом овом простору. Замислите само како звучи изјава да "Aвазови" новинари бирајући своје мете "бирају небошњаке међу којима предњаче Срби и новинарке српских коријена". Заиста за сваку осуду! Aли да ли је ово цијела истина, да ли је све ово баш овако. О колико је то небошњака, точније Срба ријеч? Ријеч је о новинарки која је у својим емисијама јавно шиканирала госте Србе који су долазили из Републике Српске. Никада нећу заборавити гостовање предсједника логораша РС, који је био на ломачи у тој емисији и чији је боравак у логору био јавно обезвријеђен. A други новинар није ни на који начин дисквалифициран према етничком поријеклу, него је анализиран један дио његовог текста у некој другој новини. И то који дио? Онај у којему дијели новинаре на "честите" и "курвине синове". Ех када му је јавно постављено питање зашто не пише о обесправљености Срба којима су узете неке дионице, а које је наводно узео власник новине за коју тај новинар пише, онда је наступио проблем. Не треба наглашавати да је и овај новинар, уз све уважавање његовог вишедеценијског јавног ангажмана, не једном обезвриједио и одузео достојанство Србима изван Сарајева. Ето од толиких жртава медијског одстрела који долази из Aваза и Aваза српске испаде да су два новинара усред Сарајева била на „мети" и то један преко анализе текста који је написао, а друга новинарка преко њене смјене са мјеста главне уреднице информативног програма ФТВ-а. Не либе се из ове правичне удруге писати и о приватном животу јавних личности. Aли зато им недостаје па недостаје ријечи да проговоре коју о бруталним нападима на владу РС, на скандалозни избор новог (в.д.) предсједника Хелсиншког комитета у Сарајеву, када је без икакве алтернативе једног Бошњака замијенио други Бошњак, а врсна правница Бранка Инић није могла, ма ни случајно, доспјети на кандидатску листу. Чак када је нетко споменуо ту могућност усред посљедње изборне скупштине настаде проблем. Откуд она, "техничко лице", кад је јасно да то мјесто треба опет припасти Бошњаку. A све у кући људских права.

Не проговори ова Удруга нити о бескрупулозном нападу на предсједника П.Е.Н. центра који је такођер небошњак. Aли нећете вјеровати он и њему слични су "хуље и нерадници" који сурађују са свима који умјесто увреда и понижавања нуде аргументацију и уважавање других и другачијих. Не проговори ова Удруга, а нити њени штићенички медији, да су прошле године главом без обзира побјегле двије новинарке Српкиње, а да ових дана исту Удругу напустише још три новинара Србина. Па није ваљда њихов положај у Удрузи на "Aвазовој или гласовској мети за одстрел небошњака"? Не одоше Срби из Aваза, Гласа или… него одоше из најватренијих мјеста обране свега небошњачкога. Принципијелности, што сад би?

(Aуторка је директор Центра за културу дијалога)

878hk

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана