Чавић - предизборна сиротињска мајка

"Милорад Додик је познат као политички дриблер и ово је изум из његове главе. Ја бих био сретнији да су они предвидјели у Бањалуци отварање канцеларије за сиротињу која нема хљеба да једе. А не за њихове политичке перверзије кроз трошење јавних средстава. Али добро, можда ће и аеродром у Требињу прорадити. Када њих човјек чује све је могуће, чак и дрвени шпорет". Тако писало у муслиманском "Дневном авазу". Гледам ја "Аваз" у Ферхадији, усред Сарајева, гдје се друге новине а да нису "Дневни аваз", слабо читају. Шта ћу у Сарајеву? Па, снимао нешто за ОБН. Па пише у "Авазу" да је то бивши други човјек СДС-а БиХ, рекао о отварању канцеларије Републике Српске у мом Мостару. "Аваз" био на столу. Ја раширио себе по столици, да ме "ћаршија" добро види а "Аваз" преко стола, да ја њега добро видим. Погледам око себе, видим да и "ћаршија" чита исто што и ја. Мило нешто "ћаршији", све један другом показују и смијуље се. Онда чујем да и колпортерка, са "Авазом" у рукама, узвикује исто. Додуше, она је парафразирала. Свидјела јој се синтагма "дрвени шпорет". Погледах још једном ко је "сиротињска мајка" која се толико забринула за сиротињу у Бањалуци. Пише да је та предизборна сиротињска мајка, у ствари, Драган Чавић, некадашњи потпредсједник СДС-а, некадашњи предсједник РС, садашњи посланик у Народној скупштини РС. Немојте ме кривити што нисам дијелио одушевљење "ћаршије" Драгановом изјавом, што га не дијелим ни сад. Знам, баш као и ви, да је Драган Чавић био тај који је по Бањалуци стварао сиротињу о којој говори, баш као што је сасвим напустио сир... Не, ми у долини Неретве, ми Срби Мостарци, Сточани, Чапљинци, Прибиловчани, Бјелопољци, Коњичани и други, нисмо сиротиња. Имамо, хвала Богу, хиљаде хектара земље, руке, ноге и памет. Нисмо запослени, нисмо у власти, нисмо у нашем Кантону, Херцеговчко-неретванском, чак ни народ, нисмо ни по статуту народ. Да смо у та времена кад је Чава био на власти, рачунали на Чаву сиротињског - предсједника РС, давно би нам вране кости носиле, баш као и војсци Лазаревој послије свете борбе против сто пута јачег туђина.

Ни Јуда ни Вук

Нисам више млад, често видим једно па повежем с другим. Помислих опет да је то изјавио Слободан Васковић па навели Чавића, тако је Васке говорио за ону емисију, "60 минута". Или да је онај сисавац, професор Миодраг Живановић. Тај ће за какав дестилат рећи баш овако нешто, грдно и погано. Не, ипак, закључио сам да је "сиротињска мајка" из "Дневног аваза", Драган Чавић. Дођох касније до зграде ОБН-а, покушах "угуглати" је ли се Драган Чавић икад сјетио сиротиње па се одрекао дијела плате за "сиротињу која нема хљеба да једе". Није. Дакле, прорадила му предизборна брига за сиротињу. Пред изборе је и Златко Лагумџија волио сиротињу. Ваљда ју је зато, баш као и Чавић у своје вријеме, оволико створио, у "држави за човјека". По федералним медијима, то јест бошњачким, Чава је постао звијезда. Федерација је нашла новог "доброг Србина" и борца против Милорада Додика. Не могу вјеровати да је Драган Чавић био предсједник СДС-а. Кад сам се ономадне био учланио у СНСД, прије него што сам одбио почасти и ишчланио се, па кад би ме пријатељи муслимани и Хрвати питали зашто сам се учланио у СНСД, ја бих одговорио "зато што у Мостару није било канцеларије СДС-а". Боже, беспаметан ли сам био. Можда и нисам? Па, СДС је био довољно паметан да "сиротињској мајци" не да предсједниковање. Чава, чини се, не може да не буде предсједник. Предсједник или ништа. Морао је створити Демократску партију, не би ли у њој постао предсједник Српске. Подржаће га Федерација, то јест Бошњаци. Отварање канцеларије Српске у Мостару њима је још један доказ државности Српске. Хрвате овдје ионако нико ништа не пита, скоро као нас Србе. Па се сјетим како је, скупа с још једним сличним, лидером ПДП-а Младеном Иванићем, гостовао на бошњачкој ТВ1. Али, није био толико оштар према политици Републике Српске према нама, Србима Херцеговцима. Ваљда су избори били јоште далеко...

Драган Сиротановић

Нека му Бог опрости предају нас Срба из долине Неретве. Патријарх којег ја већ сматрам свецем, рекао је "Какве су ти мисли, такав ти је живот". Сама намјера подјеле Срба на важне и неважне за мене је неопростива. Тако су Срби и без Косова остали. Ваљда ће му мој дјед Никола и његова браћа страдала у Јасеновцу, опростити. У аустријским казаматима избатинани Ћоровићи, Владимир и Светозар. Владо Дедијер, Јоаникије Памучина, Шоле, Пешке, или пређашњи устаници и хајдуци из Херцеговине. Или ове стотине српске дјеце која полугладна а поносна, студирају овдје, или стотине које се у сиромаштву и достојанству школују у Мостару и сами уче ћирилицу јер их у школи уче само да је препознају и игноришу. Да их похвалим, најбољи су у својим разредима. Тако дјеца, ако им је крв јака и ако имају коријене тамо гдје су, издржавају понижења и оскудицу, са осмијехом на лицу, и без Чавића, Иванића, Васковића и профе Живановића. Ако треба помоћи Бањалуци, ту смо. Смокве и шипци само овдје рађају, послаћемо, да их се не мора увозити из Турске, преко канцеларије која се ускоро отвара. Новца углавном немамо, али можемо послати дио онога од чега живимо. Градимо највећи српски храм у БиХ, поравнат са земљом. Ако треба, попричаћу с владиком. Можда прекинемо изградњу и пошаљемо новац Чавићу, да му се нађе за сиротињу, јер им он свој новац никад није дао. Можда и родитељи наше дјеце не купе коју књигу својима, па се и од тога нешто скупи. Сазнали смо, ето, од Чавића, како треба у Бањалуци, отворити "канцеларију за сиротињу која нема хљеба да једе". Зар их намјерава направити толико да ће им требати представништво? Нека не брине што нам имовина углавном није враћена и обновљена, што немамо посла ни права, нека се не брине о томе како живимо ми и бањалучка сиротиња, баш као што није бринуо ни за свога мандата на функцији предсједника Српске.

Говор, мисли и прикљученија

Мало бих, пошто живим од ријечи, анализирао ауторову психу и рјечитост. "Милорад Додик је познат као политички дриблер и ово је изум из његове главе". Можете ли замислити Милета како дрибла некога? Можда како у успуханом трку удара стомаком и одбацује противника метрима далеко. Неважно. "Изум из његове главе". Па, овако говори мој пријатељ Тони. Он има плочицу у глави и тикове. И он каже "изум", јер говори хрватски, баш као наш Чава. Нисам нешто паметан, али пишем и на хрватском, па знам. "Изум из главе". Ко зна, можда Чава има и неки други орган који може произвести "изум". Каже у "Авазу": "Ја бих био сретнији да су они предвидјели у Бањалуци отварање канцеларије за сиротињу која нема хљеба да једе". Ово би могло значити да је срећан (сретан је хрватски, оп. а) што се отвара канцеларија РС у Мостару, а био би још "сретнији" да се отвара бањалучкој сиротињи. Па да, ако у Бањалуци има 5.000 сиромаха (а има их, нажалост, више, још од времена Чавићеве владавине), сваки за своту од 50.000 предвиђену за канцеларију у Мостару до краја године, може добити по 10 КМ. Аферим, Чава, мислим да си пуно, пуно више зарадио за годину на власти, онда кад ниси дијелио са сиротињом, ни нашом ни бањалучком. "А не за њихове политичке перверзије кроз трошење јавних средстава". Чава, бојим се да си неписмен. "Перверзије кроз трошење". Побогу, каква је перверзија кроз трошење? Може бити "кроз перверзно трошење", то би и ишло. Морам потражити код Клајића, у рјечнику, можда то на хрватском и држи воду. "Али добро, можда ће и аеродром у Требињу прорадити". Је ли "добро" да проради? Мислим да јесте. Дубровник је близу, могла би Херцеговина и узнапредовати с тим аеродромом. Ово "добро" на почетку ми се свиђа. Чему онда сумња у Херцеговину? "Када њих човјек чује све је могуће, чак и дрвени шпорет". Незграпна реченица, баш као и аутор. Како је нешто могуће кад чујеш? Реченица би требало, Чава, да иде овако: "Кад човјек њих слуша, све се чини могућим". О дрвеном шпорету нећу, само њему и колпортерки "Дневног аваза", то је симпатична сложеница. Чава, нека учитељица врати ону кокошку коју је матер дала наставници да прођеш из српскохрватског. Ја сам металац а знам српски и хрватски боље од тебе, а предсједник си био...

Барутни дим гусала

Има још један лик, можда и живописнији од Чавића, који се слаже с њим. Овај је из СДС-а. Понадао се Чавиној побједи на изборима, па се привукао и подржао га. И још, нећете вјеровати, наш Херцеговац, Вукота Говедарица. Питам пријатеља, који је тај, да простиш? Каже он: "Један што воли барутни дим у својим гусларским напјевима мирисати, а док смо ми прескакали ровове и бодљикаву жицу, он у Новом Саду прескакао козлић и струњаче. Отишао човјек студирати док рат не заврши. А кад загусла, нема јунака до њег'". Помислих како имамо нешто заједничко, ни ја не волим барут мирисати и непознат свијет убијати. Али, не кољем гусле и не јуначим се као тај Говедарица. Кад је Херцеговац против аеродрома у Херцеговини, немам шта о њем' рећ'. Нека Бог и њему и Чавићу бољу памет дадне, и, ако може, мало душе удахне. Јер, ако та два дођу до власти, заборавиће све Србе осим њих самих, баш као што би се одрекли нас, у пет ратова попаљених, попљачканих, у јаме трпаних, побијених а непомирених, нас који одржавамо нашу културу, вјеру и понос тог чемерног Чавића и несрећног Говедарице. Ви који ово читате, а Срби сте, знате већ како то иде. Све већ виђено. Прво се одрекну нас, или неких других "нас", јер смо један народ. Не чини се страшно, јер се чини да "сиротињске мајке" брину за "вас" тако што закину "неважне Србе". Они нису ми, кажете. Нису као ми, они су у Федерацији, ко им шмиргла уши. Онда се, у нека доба, одрекну Херцеговине, као овај гатачки Вукота свога Требиња. Опет кажете, баш нас брига, нису они ми, ко шмиргла уши тим "Херцеговнима". Онда дођу на ред они низ Дрину. Опет нису они ви. Онда дођете на ред ви, и Чава. И Вукота, наравно. Па, не брините за њих двојицу, за Драгана Чавића и Вукоту Говедарицу, прошли би неупоредиво боље од вас. Прије него што се и вас одрекну, добро ће се поткожити, осолити и надуванити, изградити и омастити брке, као што то у политици раде сиротињске мајке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.