БРИКС - светионик новог свјетског поретка

Удружење земаља које се сада зове БРИКС настало је 2009. године као форум четири велике економије у развоју (Бразил, Русија, Индија, Кина), а сада има девет пуноправних чланова, док је још више земаља поднијело апликацију за придруживање овој организацији.

Већ у садашњем облику земље БРИКС-а представљају готово половину становништва свијета, а њихов укупни БДП је већи од земаља Г7, удружења некада водећих западних економија. Овогодишњи самит у Казању је окупио представнике чак 35 земаља, од којих су 22 шефови држава - и то уз узвике западних званичника и медија о наводној “изолацији” Русије.  
Учесници самита, аналитичари и новинари наглашавају да се рад у оквиру БРИКС-а ослања на хармонизацију интереса земаља партнера у различитим и многобројним областима. Декларација, која је консензусом земаља чланица донесена током самита БРИКС-а у Казању са насловом “Јачање мултилатералности за праведни глобални развој и безбједност”, садржи 134 усаглашене тачке које се односе на шири круг питања међународне и унутрашње безбједности, економије, трговине и финансија, екологије, културе, медицине, туризма, спорта и многих других области. У суштини, под ингеренцију БРИКС-а спада буквално све што је могуће ријешити заједничким напорима. Казањска декларација је доказ да земље овог удружења имају слична мишљења о већини питања глобалне политике.

Нема наметања

Уз то, сарадња у оквиру БРИКС-а се развија без наметања и понижавања појединих земаља, без мијешања у њихове унутрашње ствари, без принуде да се учесници прикључе “заједничкој спољној политици” која у западном схватању обично значи незаконите једностране санкције против геополитичких конкурената. БРИКС нема прегломазну бирократију која ради на штету интереса суверених земаља и њихових грађана. Већ самим тим он се разликује од Европске уније, НАТО-а и других европских и евроатлантских институција и тиме чини алтернативу западном свјетском поретку. Није чудно да, иако БРИКС још нема своју валуту, заједничко тржиште или отворене границе, многи већ сада размишљају о њему као алтернативи европском и евроатлантском путу - премда он није био створен као ривал или конкурент било коме. Добра илустрација тога јесте интерес Турске, чланице НАТО-а, за придруживање БРИКС-у. 
Од изузетног значаја је присуство у Казању Милорада Додика, предсједника Републике Српске са којом Русија развија и јача односе стратешког партнерства. У оквиру редовног политичког дијалога на највишем нивоу одржан је билатерални састанак предсједника Руске Федерације Владимира Путина са Милорадом Додиком. Постигнути су нови договори о развоју стратешког партнерства између Русије и Српске који ће постати и основ за значајни дио рада наше амбасаде у Сарајеву. Високо цијенимо позицију предсједника Српске у противљењу притисцима које Запад путем незаконитих санкција и медијских кампања неуморно врши на руководство ентитета да би одустало од својих легитимних ставова и, прије свега, од веза са Русијом. Поздрављамо и подржавамо обострано корисну сарадњу између Републике Српске и региона који је постао домаћин самита - Републике Татарстан, једног од најразвијенијих и најиновативнијих региона наше земље. 

Страх и нада

Неспорни успјех самита у Казању, очигледна пропаст покушаја да се Русија изолује, а земљама глобалног Југа наметне антируска политичка агенда, гласно одјекује и у Европи. Видимо да су многи на Западу - неки са страхом, а неки и са надом - пратили догађаје у оквиру самита у Казању. И то није случајно. Многе земље већ годинама његују сан о европским интеграцијама као о универзалном лијеку који ће ријешити све проблеме. Али постаје очигледно постојање кризе институција Европске уније које су заглибиле у бирократију, као и кризе саме “европске идеје” која је еволуирала до “мултикултуралног ултралиберализма” - а у пракси представља нови облик колонијалне диктатуре и граничи се са неофашизмом. 
Један доказ буђења из овог лажног “европског сна” је неуспјех референдума о европским интеграцијама у Молдавији, што је режим у Кишињеву покушао да “спасе” фалсификатима, манипулацијама и медијским спиновима. Чак и уз “поправљене” резултате референдума јасно је да у молдавском друштву не постоји консензус о питању придруживања Европској унији. Сличне процесе посматрамо и у Грузији, гдје двије деценије након прозападне “револуције ружа” и 15 година послије пропале авантуре Михаила Сакашвилија да војним путем врати контролу над Јужном Осетијом становништво, а и политичари почели су да осјећају умор од неостварених европских и евроатлантских снова и лицемјерних обећања западних функционера о бољем животу. Није чудно да сада Грузија тражи путеве за нормализацију односа са Русијом, мада већ и Тбилисију западњаци сада пријете санкцијама и покушавају да организују нову обојену револуцију. С обзиром на економску, идеолошку и моралну кризу у коју Запад све дубље увлачи себе, претпостављамо да ће се наредних година број таквих “разочарања” само повећавати. 
Током састанка “БРИКС плус” у оквиру самита у Казању предсједник Руске Федерације Владимир Путин је изразио убјеђење да све представљене државе имају сличне тежње, вриједности, визије новог демократског свјетског поретка који би одражавао културну и цивилизацијску многоликост свијета и вјерују да такав међународни поредак мора бити заснован на принципима поштовања интереса и сувереног избора земаља и народа, међународног права и расположености према поштеној и узајамно корисној сарадњи. Једна илустрација атмосфере сличних вриједности и узајамног поштовања која влада у БРИКС-у је да су управо у Казању, на маргинама самита БРИКС-а, одржани први формални разговори лидера Индије и Кине током протеклих пет година и први након избијања граничног сукоба између двије земље 2020. године. Осим тога, лидери Азербејџана и Јерменије, мада ове земље нису ни чланице БРИКС-а, искористили су прилику да управо током самита у Казању организују билатерални састанак и усагласе битне тачке на путу ка мировном споразуму.
Сарадња у оквиру БРИКС-а, изгледи за његов развој и проширење дају наду читавом свијету да ће долазећа нова времена у свјетској политици бити времена снажних, суверених, истинито независних држава, времена узајамног поштовања и равнотеже интереса. Убијеђени смо да је то једини начин на који се може обезбиједити трајни мир и одрживи напредак човјечанства и учинићемо све - у сарадњи са нашим пријатељима и партнерима широм свијета - да се наша заједничка визија оствари.

ПИШЕ: Игор КАЛАБУХОВ, амбасадор Русије у БиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.