Божа - Србин и Европљанин
Потпредсједник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић у петак, одмах након што је обзнањена одлука министарског Савјета ЕУ да Србија није добила статус кандидата, поднио је предсједнику Борису Тадићу неопозиву оставку.
Европљанин неоспорно, интелектуалац блиставе биографије, Божидар Ђелић отишао је из српске Владе, јер она иста Европа у којој је одрастао, школовао се, радио важне послове, није признала да његова земља припада тамо гдје одавно припада он сам - Божа Ђелић по свему раван онима који су изгласали ту политичку одлуку.
Божидар Ђелић рођен је у Београду, а школовао се на најугледнијим европским школама. Дипломирао је на француској пословној школи "Hautes Etudes Commerciales" и париском Институту политичких наука. Школовање је наставио у СAД и магистрирао на престижном Харварду.
Са перфектним образовним референцама имао је бриљантан професионални успон, а први посао био му је савјетник предсједника компаније "Tompson SA". Из СAД одлази у Пољску у чијој Влади као савјетник ради у транзицијским реформама у области приватизације које уводе Пољску у ЕУ.
Послије тога одлази у Русију гдје је саветник премијера Јегора Гајдара, министра финансија Бориса Фјодорова и министра приватизације Aнатолија Чубајса.
Током 1997. године је савјетник румунског премијера Чорбеа, а задатак му је исти - припремити и реформисати румунску привреду за ЕУ.
Све те године Божа Ђелић био је међу 600 партнера једне од најјачих свјетских консултантских кућа - Mekenzi & Co и то као специјализовани савјетник за финансијске институције и медије.
Свјетски економски форум из Давоса именовао га је за једног од "младих свјетских лидера" 2002. године.
Као што би урадио сваки патриота, са блиставом свјетском каријером поздравио се онога тренутка када је добио позив Зорана Ђинђића да преузме ресор финансија у првој демократској Влади Србије.
Aли ни тај и такав Божидар Ђелић, који је својим знањем помогао многим другим земљама, није могао да помогне Србији да добије статус кандидата за ЕУ због чега је одлучио да се повуче.
Данас каже:
- Ја сам јавно преузео обавезу да ћу, ако Србија на крају ове године не добије статус кандидата за чланство у ЕУ, поднети оставку и ја сам то урадио. Тај принцип одговорности би требало да буде најнормалнија ствар. За државу би било добро да свако држи задату реч. Две вредности су за мене кључне: одговорност и меритократија и те две ствари разликују успешне државе од неуспешних.
Тим својим високоморалним гестом Божидар Ђелић вратио је наду да морал ипак није потпуно ишчезао са транзицијом (термин којим крсте прелазно доба неморала и отимачине).
Сам за себе био је гаранција да је Србија Европа, али очигледно недовољна. Они у чијим је рукама била одлука нису му повјеровали, исто као што нису вјеровали ни Зорану Ђинђићу да је мјера стварности и српске и европске и свјетске. A обојица су имала избора, обојица су могла да буду што желе и гдје год у свијету то пожеле. И обојица су одлучила да све своје знање и све што су у себе уложили дају Србији! И обојица играла за Европу, ону исту која неће да призна да јој Србија припада вијековима и културолошки и географски и историјски и.....
И обојици та уцјењивачка бирократска машинерија ЕУ није дала ни подршку, нити је показала разумијевање. Истовремено ништа од тога нису имали ни код куће у Србији.
Aли на страну сада Срби и Србија. Шта је овим чином урадила ЕУ? Послала је поруку Србији да јој не могу помоћи ни они Срби одшколовани на најпрестижнијим европским и свјетским колеџима, Европљани и по образовању и по манирима и по размишљањима, они који су у администрацију ЕУ увијек добро дошли, они који су у ЕУ увели многе друге земље, али се оне нису звале Србија.
Послије такве одлуке, намеће се логично питање: какви то онда и који политичари треба да дођу на чело Србије да би их Европа разумјела и дала им подршку? Одговор је логичан: необразовани буздовани, неморалне уцијењене дрљезине које ће бити спремне да беспоговорно изврше све политичке ултиматуме сваке чланице ЕУ понаособ. И онда ће Србија бити Европа. A Европе, која почива на тим и таквим вриједностима, до тада заслужено неће ни бити.
Божидар Ђелић својим чином није одржао моралну лекцију само Европи, одржао је прије свега Србима. Залијепио је патриотски шамар свим оним неморалним пацовима који властити интерес скривају иза приче о патриотизму. Онима што сваки пораз државе окрећу у властиту корист, одржавајући се у фотељама: уцјенама, пријетњама, подмићивањима.... Онима што не знају, нити ће икада знати шта то значи дати некоме ријеч. И шта је то принцип (само)одговорности. И на крају шта је то патриотизам.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
