Борка и Будо - сасвим слободно
Некако са почетком предизборне кампање почео је и такозвани мониторинг медија који реализира Удружење БХ новинари. Тим поводом на Радију Слободна Европа уприличен је и разговор са генералном тајницом Удружења. Већ је било ријечи о тој необичној активности у којој учествују особе чији је идентитет анониман, а у којој методологија оцјењивања медија има неке чудне параметре. Појашњења која је тајница понудила Радију Слободна Европа још су необичнија од саме активности и методологије. Наиме, на новинарева питања, која су унапријед сугерирала одговор, могли смо запазити да тајница издваја свега два случаја као проблематичне: РТРС и власника "великог броја медија Фахрудина Радончића". Просто невјероватно да је већ 7.9.2010. када је интервју био доступан читаоцима било сасвим јасно гдје лежи медијски проблем и које су то политике које раде на дестабилизацији земље. Дакле, четвртога дана од почетка предизборне медијске кампање било је, према ријечима Борке Рудић, "јасно како ће радити који медији, коме ће бити наклоњени и какву ће имати кампању".
На основу чињенице коју нам је подастрла као изнимно важну, а која гласи да су у једној емисији РТРС-а гостовали представници "политичке власти у Републици Српској, али само представници једне политичке партије", храбро је закључила да се зна како ће изгледати и остатак кампање. У формалној логици, овакво закључивање је логичка грешка "узимање дијела за цјелину" и неодрживо је. Но, ово није био усамљен закључак који у себи носи погрешку. Сазнали смо и једну "невјероватну ствар"! Да у "'Aвазу' имамо промоцију само једних политичких ставова, а све друго што раде остале политичке партије у Босни и Херцеговини оцјењује се као негативно". Просто за не повјеровати колико је произвољности и нетачности изнесено само у овом ставу. Нажалост, у самозваној грађанској сарајевској дневној новини "Ослобођење", у којој ова тајница пише као стални спољни сурадник, нема простора за политичке партије којима та новина није наклоњена. Рецимо, странка СББ не постоји у рубрици "Избори", али зато сваки дан уредница смишља бројне инсинуације на рачун те партије и њеног лидера. Или, уколико пренесу информацију о СНСД-у, онда је наслов тако конципиран да код сарајевског читаоца изазове нетрпељивост. A тек када у истој новини читамо колумне о лидерима из РС-а, имамо осјећај да рат још увијек није стао, да су ти људи у ствари нељуди или да је ријеч о политичким монструмима које треба елиминирати из јавног живота. Ех, али све то не види тајница компромитованог Удружења које крши елементарна демократска начела транспарентности рада Комисије за надгледање медија.
Дознајемо кроз споменути интервју и још једну запањујућу истину: "Политичари из Републике Српске се обраћају искључиво својој јавности, својим грађанима, а политичари из Федерације исто тако." Па зар је могуће замислити да се обраћају другачије у земљи у којој је концепт власти управо такав: ентитетски. Било би уистину корисно да се новинари, а и политичари из Федерације прије свега обраћају грађанима Федерације, а не да подмећу политичарима из РС-а и на томе граде своју политичку реторику. Због проблема у Федерацији нису засигурно одговорни политичари из РС-а и стога призивати их у помоћ у одбрани сопствених пропуста нема никаквог смисла, подједнако колико нити обећавати грађанима Републике Српске да ће пензионери у Федерацији добити веће пензије. A чињеница да "нема прекоентитетске потребе за информирањем грађана" није кључни проблем ове предизборне кампање него проблем медија и то нарочито грађанских у којима једноставно нема мјеста за политичке неистомишљенике из другог ентитета. Но, уколико случајно и добију простор у извјесној новини, онда је тај простор окићен емоцијама уредника или некаквим ексклузивним подацима тајне полиције. Истинског протока информација уопште нема, али не у медијима које је тајница издвојила у интервјуу, него управо у оним које није издвојила.
На питање "како ће неко добити поштено и непристрано мјесто у новини, на радију, телевизији, када се иначе међусобно сатанизирају одређени новинари и одређени политичари, а сада и новинари из једног медија, са новинарима из другог медија или ентитета", добили смо одговор да се и 2002. године видјела "уредничка оданост само једним политичким партијама" јер је "77 посто текстова који су мониторисани, настало на бази једног извора", те да су "76 посто текстова били пуки извјештаји са изборних и предизборних скупова".
Чињеница да је кориштен један извор ни на који начин не указује да су уредници одани само једној партији. Примјера ради, извјештај са неког предизборног скупа засигурно долази из једног извора - са тога скупа - и треба да буде "пуки извјештај" са тог скупа и ништа друго, управо зато да би грађани сами могли да процијене шта им је поручено из извјесне партије. Оно што ни на који начин не би требало бити дио предизборне кампање и улоге медија у њој јесте идеологизовање и индоктринација грађана у стилу: "Лакташка се лола, пак не боји околности да би му се, настави ли овако, могло догодити 'ни Српска ни Унија'."
И на крају вриједи издвојити још једну мисао тајнице Рудић, а односи се на избор тема којима би медији требали да се баве у предизборној кампањи. Наиме, истиче она да ће "ови избори показати колико су наши медији спремни да се баве темама као што су економија, социјална политика, обрачунавање са криминалом... све те теме су топ теме за све грађане Босне и Херцеговине". Да, наведене теме јесу "топ теме" за грађане ове земље и потврђују то бројна истраживања разних НВО-а, али не као професионални изазов медијима него као могући циљеви политичких платформи.
Aко овако размишља одговорна представница Удружења БХ новинари, онда није тешко замислити какво ће бити и оцјењивање медија у предизборном периоду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
