Бизарна библиофилија фантомског Вучића

Такви програми су досадили, што се каже, и богу и народу, али, ето, нема информативне телевизије која програм не почиње политичким сматрањима у рано јутро. Обично не гледам видео-садржаје са “Тик тока”, међутим, број гледалаца ме овдје повукао да помислим како се ипак ради о нечем вриједном пажње. Испоставило се да сам био у праву, али не зато што је говорник изјавио нешто дубоко и тачно, ефектно или смијешно, него зато јер је изрекао необично глупу и бизарну лаж.

СВЕ ПАРЕ НА КЊИГЕ

Именовање говорника овдје заиста није важно, јер ствар није лична, него принципијелна. Чисто основне информације ради, ријеч је о новинару у пензији, склоном потпуно ненијансираном вокабулару па стога доста омиљеном на појединим опозиционим телевизијама. Иницијали су му С. С, што је занимљива коинциденција у контексту његове потребе за трећерајховским аналогијама. Углавном, према транскрипту који наводи портал телевизије на којој се гостовање и десило, С. С. је тог јутра рекао, између осталог, ово: “Шешељ ми је рекао још пре 30 година да он (Вучић) све паре потроши на књиге у којима се говори о медијским манипулацијама и да Гебелса купује као мутав. Он има све Гебелсове књиге. Вучић је већ тада схватио моћ медија и зато их држи под контролом”. Хајде да овдје игноришемо неке ствари које су у старту сумњиве: најприје, да се С. С. толико добро сјећа успутног разговора од прије три деценије, а затим и да је Шешељ у разговору са С. С. био искрен и истинољубив, а није се спрдао. Чисто расправе ради, хајде да повјерујемо да је прије тридесет година Шешељ С.С. рекао управо то: да Вучић сав новац троши на књиге о медијским манипулацијама те да Вучић посједује све Гебелсове књиге (јер их, је ли, “купује као мутав”).

БИБЛИОГРАФИЈА ПИСЦА ГЕБЕЛСА

Обје наведене тезе су проблематичне, мада прва много мање од друге. Књиге у Србији никада нису биле посебно скупе, а Вучић, рекло би се, ни прије тридесет година није баш зарађивао тако мало да је све паре могао у континуитету трошити на књиге о медијским манипулацијама јер ни тих књига генерално, а нарочито на српском језику, баш и нема превише. То је, међутим, некако још и прихватљива хипербола, нарочито у поређењу са овом другом тезом која је формулисана врло егзактно. Каже С.С. - Вучић има све Гебелсове књиге. На први поглед, маркантан и индикативан, а не претјерано познат податак, имајући у виду да је Гебелс био министар информисања Хитлеровог рајха. Кад би ово било тачно, С.С. би се указао као необично упућен “истраживачки новинар” и ерудита, а Вучић некакав манијак који се идентификује с Гебелсом па, ето, има све његове књиге. Авај, једини је проблем што је све очита будалаштина. Најприје, Гебелс јесте био плодан аутор (написао четрнаест књига), али он није био медијски манипулатор у теорији, него у пракси. Примјера ради, његова прва књига је тротомни аутобиографски роман “Михаел”. Интригантан детаљ: колико се зна, нигдје није сачуван нити један примјерак другог тома, тако да ако Вучић има и ту Гебелсову књигу, он је једини на свијету. Даље, Гебелс је аутор дисертације о минорном драмском писцу Вилхелму фон Шуцу, занимљиве само Гебелсовим биографима, као што су то практично сва Гебелсова дјела осим његових дневника. Напосљетку, осим дневника његове књиге нису превођене ни на један страни језик, а добро је познато да је Вучић њемачки колико-толико научио у посљедњих десетак година. Тешко је заиста повјеровати да је куповао оригинална издања Гебелсових књига по њемачким антикварницама само да би му стајале на зиду.

РЕДУКЦИЈА НА ХИТЛЕРА

Поставља се питање откуд С.С. потреба да овако доводи у везу Вучића и Гебелса. Одговор је јасан: Гебелс је овдје само метонимија за Трећи рајх, односно за Хитлера. А та “редукција на Хитлера” у сваком полемичном односу ознака је сопствене слабости. Плус махање фразетинама “све Гебелсове књиге” треба самог говорника неукима да представи као образованог човјека. Јер зашто би обичан човјек знао нешто о Гебелсовој библиографији? Ја случајно знам нешто јер сам писао роман о жени у коју је Гебелс био заљубљен, а затим сам, коју годину касније, преводио Хитлерову биографију дугу хиљаду страна коју је написао Брендан Симс, а у којој Гебелс фигурира као један од главних ликова па, ето, игром случаја о тој теми знам мало више од просјечне особе. Међутим, из опозиционе перспективе, колико год ово био напад на Вучића, он је у пракси заправо контрапродуктиван. Овим се Вучић представља као некакав “зли геније”, професор Моријарти политике и пропаганде, неко кога је практично немогуће побиједити, једино евентуално уз помоћ некога ко би био подједнако генијалан, али друкчије насађен, што се каже, неки месија, неки опозициони Шерлок Холмс, каквог, међутим, очигледно нема на видику.

ДВА ВУЧИЋА

Александар Вучић се активном политиком бави дуже од тридесет година. Он у посљедњих деценију и кусур изборе по правилу не губи, али вриједило би провјерити да ли у апсолутном збиру он има више побједа него пораза. Као што романсијер није онај који напише један или два романа, него онај који се тим послом деценијама непрекинуто бави, тако ни политичар није онај кога обесхрабрују порази. Вучићу ће опозиција постати права конкуренција кад почне да гради идући корак на најрецентнијем поразу, а не да увијек, изнова и изнова, почињу од нуле. И такође, као што добар фудбалски тренер увијек проучава противникову тактику, тако би Вучићеви противници морали озбиљно да анализирају његову реалну кампању, а не да фантазирају о некаквом измистификованом тобоже непобједивом Вучићу. Док год се боре против два Вучића, логично је да су хендикепирани. Фантомски Вучић који има све Гебелсове књиге није реална особа, не постоји у стварности и као таквог га је заиста немогуће побиједити. Стварни Александар Вучић који се политици и пропаганди ипак учио на савременијим и озбиљнијим изворима је, виђено је много пута, врло незгодан противник, али нипошто непобједив.        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.