Авганистан рецепт и за бијег са Косова

Владимир Пребирачевић

Давне 2001. године Америка је прогласила још једну победу над тероризмом окончавши напад на Авганистан, постављањем нове владе по својој мери.

 

Огромна количина новца је у наредних 20 година уложена у пројекат другачијег Авганистана, а у темеље такве модерније и демократскије државе уграђени су и животи преко 200.000 живота Авганистанаца, који су погинули у разноразним међусобним борбама, али и против окупационе НАТО алијансе.

У тих двадесет година преко 2.500 НАТО војника је погинуло у разним операцијама. Тачан број рањених и расељених се може само нагађати.

По проценама одређених америчких извора у авганистанску војску је уложено преко 85 милијарди долара пореских обвезника. За те паре Авганистанци су добили опрему, обуку, инфраструктуру и шта све не, али никако их нису научили лојалности.

За три недеље од повлачења НАТО војника дошло је до потпуног преокрета и талибани су освојили скоро цео Авганистан. По многим извештајима са терена може се видети да је у већини случајева отпор окупационе НАТО менторисане авганистанске војске био слаб, неорганизован, неефикасан, али углавном га није ни било у већини покрајина.

Талибани су у великој мери само умарширали у покрајине и градове и постављали контролне пунктове и заставе свога покрета које су показивале ко је нови шериф у граду.

Војска Авганистана је активно прелазила на страну талибана, јер је вероватно била пуна таквих војника привремено глумећи нову војску. На почетку су талибани примењивали бруталну силу и одмазду, али како је време одмицало имали су све лукавији приступ.

Американци се опет, а то већ постаје традиција, повлаче преко ваздушног моста водећи са собом одређени број својих сарадника, срећника који неће бити препуштени талибанима да о њима, издајницима свога народа, воде рачуна на њима познат начин.

Огроман број, наравно, Американци ће да пребаце својим савезницима тражећи од њих да поднесу притисак великог броја Авганистанаца у кратком временском периоду, тобоже док не прођу верификацију како би их пустили на америчко тло. По старом добром обичају пробраће нешто образованих, а остале оставити својим савезницима као рачун учешћа са Американцима у још једној авантури увођења демократије у земљама које им нису по вољи.

Треба добро размислити зашто све државе морају да имају потписан билатерални споразум са САД који штити њихове војнике и официре од законских обавеза, а то само говори о злочиначком карактеру такве војске и начина како они уводе демократију.

Опет ће Холивуд да снима срцепарајуће филмове са војним темама у којима се Американци приказују као хероји, али једини успех на глобалном плану који они остварују је стварање хаоса, сиромаштва, избеглица и нестабилности и за то су стручњаци. Њихови војни успеси су углавном криминални и зато траже од свих да не смеју да их процесуирају.

Авганистан је још један пример да је њихова звезда у слободном паду и да треба сабијати сопствене редове и водити активну акцију у враћању наших српских територија које су нам под њиховим менторством одузели и окупирали уз огромне злочине над нашим народом широм бивше СФРЈ, како у рату тако и у миру својим непријатељским одлукама.

Не каже се случајно отето - проклето. Време ради за нас као што је радило за талибане. Косово и Метохија ће поново бити слободни, пре или касније, али за то је потребан рад, мукотрпан рад да би се света српска земља вратила у руке оних који су на страни правде увек били и који никада нису освајали туђе него само штитили своје огњиште.

Бог је са нама и то је огромна предност над неправдом, безумљем и отпадништвом са друге стране.

Пише: Владимир Пребирачевић, директор српско-руског центра “Мајак” из Новог Сада

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана