Основни суд одбио жалбу Тужилаштва: Полицајци неће на оптуженичку клупу за незаконито хапшење

Бранилац полицајаца Новића и Мушиновића, Марко Микеш “Гласу Српске” је казао да је Суд жалбу одбио јер и даље  сматра да нема доказа за подизање оптужнице.

- Таква одлука на жалбу Тужилаштва је свакако више него и очекивана и сматрам да је суд правилно одлучио када је одбио потврђивање оптужнице - рекао је Микеш.

Недавно је судија за претходно саслушање Основног суда у Бањалуци Спасен Келеман донио одлуку да неће потврдити оптужницу против полицајаца јер нису приложени докази који потврђују намјеру оптужених да почине кривична дјело која су им стављена на терет.

Такође у рјешењу о одбијању оптужнице стоји да нису достављени докази да је Шикуљак имао својство службеног лица у вријеме почињења кривичног дјела.

- Из материјалних доказа произилази да је у вријеме почињења кривичниог дјела имао својство грађанина, а дјела која су му стављена на терет може извршити службено или одговорно лице - навео је судија у образложењу своје одлуке.

Суд је утврдио да је Волф издао наредбу за легитимисање већег броја лица јер је безбједоносна процјена говорила да би у дворишту храма Христа спаситеља могло доћи до нарушавања јавног реда и мира.

- Он је од надлежних упознат да постоји могућност доласка већег броја људи из ФБиХ те да честа окупљања у дворишту Храма онемогућава одржавање вјерског скупа. Међутим, није утврђено да је код осумњиченог Волфа постојао умишљај намјера за извршење кривичних дјела - наводи се у поменутом рјешењу.

Када су у питању полицајци Новић и Мушиновић суд сматра да су они жељели да на законит начин обаве легитимацију већег броја лица.

- Не постоје ваљани докази изузев свједочанства оштећеног да му они нису рекли разлоге за провјеру идентитета. Из материјалних доказа је видљиво да се у датој ситуацију утврђивање идентитета није моглу обавити на други начин осим лишењем слободе оштећеног. Нису достављени докази о противправном лишењу слободе и о повреди људског достојанства злоупотребом службеног положаја - сматра између осталог судија који је одбијо оптужницу против поменутог четверца.

Оптужницу у овом случају подигло је Окружно јавно тужилаштво Бањалука крајем јула. Шикуљку и Волфу на терет је стављено кривично дјело злоупотреба службеног положаја или овлаштења, док су полицајци Новић и Мушиновић оптужени за повреду људског достојанства злоупотебом положаја, те противправно лишење слободе на штету Батинића, држављанина Шведске.

- Осумњичени су 20. јуна 2019. године прекорачењем граница службеног овлаштења и неизвршавањем службене дужности теже повриједили права другог, односно злоупотребом својих овлаштења поступили на начин којим се вријеђа људско достојанство и другог противправно затворили - наводи се у одбијеној оптужници.

Ради се о хапшењу у центру Бањелуке на једном од окупљања групе “Правда за Давида”.

Инцидент се одиграо наочиглед десетина свједока, новинара и све је снимљено објективима више камера. Након што се Батинић поздравио са члановима ПЗД пришли су му полицајци, тражећи документе.

Батинић је одбио да се представи, захтјевајући објашњење због чега га легитимишу. Један од полицајаца  га је ухватио под руку и када је Батинић покушао да се ослободи Новић и Мушиновић су га оборили на плочник.

Придружила су им се још четири полицајца и  лисицама му везали руке на леђима и одвели га у станицу. Батинићу је послије хапшења указана љекарска помоћ, а исто вече је пуштен и издат му је прекршајни налог због “ометања државних органа у вршењу јавних функција”.

Након инцидента Полицијска управа Бањалука је саопштила да је Батинић ухапшен јер је “одбио да покаже личне документе приликом покушаја полицијских службеника да га легитимишу”. Тада су додали и да је приликом хапшења је пружао “активан отпор”.

Бранилац Шикуљака, Саша Лаботић раније изјавио да је његов клијент у вријеме спорног догађаја био у цивилу са породицом на мјесту догађаја као и сваки други грађанин и ниједну радњу није предузимао, нити је поступао као службено лице.

Лаботић је појаснио и да је у оптужницом коју је одбио Основни суд, полицијским службеницима на терет стављено да нису имали основа да легитимишу лице, те да нису имали основа за примјену полицијских овлаштења, што је у супротности са позитивним прописима у БиХ.

- Једино су полицијски службеници овлаштени да изврше легитимисање лица, јер је то службена радња коју предузима полицијски службеник ради провјере идентитета. Поступак легитимисања прописан је одредбом члана 32. Закона о полицији и унутрашњим пословима на сљедећи начин: „Легитимисање се врши усменим обраћањем лицу које треба легитимисати, захтјевом да покаже и преда на увид полицијском службенику личну карту или путну исправу, а одредбом става 3 истог члана, прописано је да се изузетно провјера идентитета може вршити и помоћу других јавних исправа са фотографијом, као и помоћу лица чији је идентитет провјерен - изјавио је Лаботић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.