Жестоким момцима пресудила улица или рука правде

Небојша Томашевић
Жестоким момцима пресудила улица или рука правде

БАЊАЛУКА - Већина некадашњих жестоких момака с друге стране закона, који су годинама жарили и палили Српском, данас су углавном иза решетака, а многи од њих су под земљом.

О њиховим недјелима још се испредају приче, а тек понеки од њих се с времена на вријеме појави на странама црне хронике.

Један од њих је Сарајлија Дарко Елез, који је водио једну од највећих криминалних група у послијератној БиХ. Елез је крајем децембра пао у Београду, гдје се скривао од суђења за тешка кривична дјела, убиства и милионске пљачке широм БиХ. Тужилаштво БиХ га повезује и са убиствима Милоша Остојића 2019. и Синише Милићевића званог Тигар 2018. године. Елезова криминална група годинама се сукобљавала са супарничким кланом његовог некадашњег најбољег пријатеља и кума Ђорђа Ждрала, такође из Источног Сарајева.

У петогодишњем “рату кумова” извршено је више тешких убистава у којима су страдали многи, чак и случајни пролазници.

Елез је тренутно у притвору у Београду, гдје чека изручење у БиХ, а његов кум Ждрале робија у Казнено-поправном заводу у Фочи, гдје издржава двадесетогодишњу казну због убиства Љубише Савића Маузера. Овај двојац харао је Источним Сарајевом од почетка 2000. све до разбијања њихових група 2012. године у акцији “Лутка”. Елез и Ждрале били су пријатељи и кумови, али су се сукобили у љето 2005. године. Према једној верзији, до сукоба је дошло због расподјеле плијена од пљачке Павловић банке, а по другој, због бивше мисице и плејбој зечице Слободанке Тошић, с којом су се обојица виђали.

Међу онима који више нису међу живима су жестоки момци из Бањалуке Славиша Ћулум и Весо Медић те Горан Котур из Градишке и његов насљедник и суграђанин Милан Вујичић Вујке.

Ћулумова група харала је бањалучким улицама од 2008. до 2012. године. Он је ликвидиран у мају 2020. у Драгочају, и то само неколико дана након што је изашао из затвора. За Ћулумово убиство осумњичен је његов бивши пријатељ и припадник супарничког криминалног клана Синиша Шакић звани Кинез. Њих двојица у сукоб су дошли 2010, од када су имали неколико оружаних обрачуна, а у једном од њих, у насељу Лауш, Ћулум је рањен у раме. Осим тога, обојица су учествовала у разним пљачкама и тучама. Са Ћулумом у криминалној групи били су Дејан Костић те Дејан Чајић, који је након издржане казне по пресуди нестао из рубрике црна хроника и окренуо се мирном животу.

Међу жестоке момке који су се у посљедње вријеме смирили и окренули мирном животу убраја се Јован Јошило који се у априлу 2012. године сукобио с Ћулумом и његовим сарадницима, када је убијен Славишин брат Недељко. Због тог обрачуна Ћулум, Чајић и Костић су добили 17 година робије за покушај убиства Јошила, који је тада ослобођен оптужбе за убиство Недељка Ћулума. Славиша Ћулум је тада добио казну од седам и по година, а на још седам година и три мјесеца осуђен је 2012. године због пљачке Прокредит банке у Бањалуци.

Бањалучко Окружно тужилаштво раније је подигло по десет оптужница против Ћулума и Шакића за разна кривична дјела, од пљачки, туча до ватрених обрачуна.

Познати криминалац Весо Медић прије десетак година харао је Бањалуком, а учествовао је у разним бомбашким нападима и пљачкама. Медић је убијен 2011. из освете, када га је ножем избо суграђанин Дарио Мирјанић током сукоба недалеко од једног ноћног клуба. Мирјанић је у децембру исте године добио осам година робије за тај злочин.

Убијени Медић имао је дебели полицијски досије, а рањаван је 2008. године у пуцњави у кафе бару “Олд кафе” у Бањалуци. Повезиван је и са постављањем експлозивне направе испод аутомобила бившег ректора Универзитета у Бањалуци Драгољуба Мирјанића.

Један од најпознатијих криминалаца у Српској који је иза решетака, а кога су се сви бојали док је био на слободи, јесте Горан Котаран. Овај Дубичанин правоснажно је осуђен 2008. године на 20 година робије због двоструког убиства у Козарској Дубици. Он је 2005. убио комшије Предрага Врбана (31) званог Педи Лопов и Сеада Канурића (49) званог Стево Муцави, а због бруталности је прозван “балканским Канибалом Лектором”. Котаран затворске дане проводи у КПЗ-у Фоча, из којег би требало да изађе 2022. године, а према причама, њега се плаше и осуђеници и чувари.

Међу жестоким момцима који су завршили иза решетака и чија су недјела већ заборављена је Рајко Павић који је 2011. добио 20 година робије због тешких кривичних дјела. Познат је по томе што је у августу 2010. пуцајући из оружја покушао да побјегне из КПЗ-а Бањалука. Он је казну одлежао и недавно је изашао из затвора, а дани проведени иза решетака на њега су утицали позитивно, тако да је од изласка са робије постао “невидљив” те никако није дошао у сукоб са законом.

Затвор је позитивно дјеловао и на Далибора Дракулића званог Палезија који је важио за опасног бањалучког момка. Након што је одлежао затворску казну, окренуо се мирном животу и бављењу сточарством. Палезија је 2009. осуђен на три године и два мјесеца затвора због отмице и наношења тешких тјелесних повреда суграђанину Давору Тривунџи.

Нерасвијетљена убиства

Полиција још трага за убицама двојице жестоких момака из Градишке, Горана Котура и Милана Вујичића званог Вујке. Котур је убијен 3. октобра 2003. пред кућом у Градишци и то наочиглед десетогодишњег сина и супруге Шефике. Важио је за најјачег криминалца у Градишци, а његов незванични насљедник био је Милан Вујичић Вујке који је убијен 10. октобра 2015. испред кафе-бара “Каспер”. Вујке је био познат по насиљу, зеленаштву, изнудама, али и шверцу. За та дјела је осуђиван више пута на затворске, али и новчане казне. Држао је дискотеку “Тутанкамон”, а касније и ноћни клуб “Блек енд вајт”. Још нема ни индиција ко их је ликвидирао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана