Родитељи убијеног ММА борца први пут јавно о кобном сукобу

Стефанова мајка Јасмина наводи да је у недјељу, 25. фебруара пробудила полиција.

- Он је отишао у град, а супруг и ја смо били код куће. У једном тренутку, после пола 1 ноћу ми се баш слошило, и у тренутку док су ми убадали дете, ја сам му послала поруку: „Сине, јеси ли понео кључ?“. Никада ми није одговорио. Увек сам и њега и ћерку чекала да се врате из града, али ту ноћ нисам. Ујутру у 8.15 ме је пробудила полиција. Тада су ми саопштили да су ми убили дете - почиње исповијест мајка страдалог младића.

Ненад, Стефанов отац објашњава да нису могли да схвате шта се догодило.

- Читав сукоб је кренуо маја 2021. године када су петорица младића, од којих су двојица сада убили мог сина, претукли Стефановог школског друга и бацили га у Саву. Они су тог младића толико тукли да је имао 14 копчи по глави. Стефан га је извадио из Саве и њима рекао: „Добро бре мангупи, вас петорица убисте њега једнога“. Њих петорица су онда насрнули и на Стефана, један га је ударио и побегао, а ова четворица су кренули даље, не знајући да је Стефан у пуној снази јер је спортиста - појашњава Ненад.

Јасмина на то додаје да је то био њихов први покушај убиства.

„Да није било Стефана који је друга извукао из воде, нисам сигурна да би то остао само покушај. Они су тада требали да кажу: “Хвала Стефане што си нас спасио робије“, али они су га у знак захвалности убили. То је велики пропуст родитеља те деце. Мој син се није дружио са њима, он је само помогао другу. Читав живот је само то и радио, бринуо о другима. Ово што су урадили мом сину, то не може нормална деца да ураде, то могу само болесници. Они нису убили једног човека када су нам одузели Стефана, убили су много људи - наводи потресена мајка, преноси Курир.

Младићев отац додаје и да је Стефан прије извесног времена покренуо акцију како би помогао једној породици.

- Ја немам потребу да причам какав је био мој син да би неко чуо, насупрот, тек након свега овога ја схватам колико је мој Стефан заиста био цењен, поштован и вољен. Када је Стефан био мали, у улици у којој живимо је био један дечак који је њега знао да удари. Када су порасли, тај младић се оженио, добио двоје деце, али је нажалост настрадао. Како је иза њега остала недовршена кућа, Стефан је покренуо акцију скупљања помоћи да се његовој деци ставе прозори на кући како се не би смрзли. Ето, такав је био наш Стефан - каже отац, а мајка додаје:

- Био је бољи од свих, био је најбољи. Био је позитиван, ведар, са најлепшим осмехом и очима. Он је пленио где год да се појави. Био је диван. Његови другови су још док је био жив долазили и причали нам да је најбољи, а сада само говоре колико је заиста био јединствен. Он није делио људе по националности, по вери, он их је делио само на човек и нечовек - каже Јасмина.

- Он да би могао да се бори за вишу категорију угоји се два килограма и бори се са човеком који је 30 килограма тежи од њега, такав је био. Једном приликом је задобио ударац и изгубио меч. Он се док су га лекари прегледали свима извињавао јер је изневерио Србију, најмање је мислио на себе. Његова девојка нам је причала, каже, пре неких месец и по дана је видео двојицу мушкараца како се туку, он је стао између њих и смиривао их. Такав је био. Сигуран сам да Стефан није бежао те ноћи њих двојице, сигуран сам и да није бежао од ножа, једноставно, он се заклео да докле год представља Србију и нашу заставу, да ће избегавати сваки сукоб на улици - каже утучени отац док му подрхтава глас.

Ненад додаје и да је као отац након болног губитка истраживао и тражио разлог зашто је Стефан страдао.

- Тражио сам разлог зашто су ми га одузели, али верујте да нема. Нема дуга, нема проблема. Нема ко да ми каже једну лошу реч. Овде нема мотива, ово је само обест младића који су се и раније иживљавали. Ових дана се питам кога Бог узима и зашто, зашто баш њега. Питао сам „зашто Боже мог сина“. На гробљу мало добијем спокој, мало ме попусти бол, али ми више нисмо исти људи. Сада смо као зомбии, некада смо се смејали, шалили, а сада само преживљавамо. Имам 50 година, и пролетело ми је време, сада, после свега само се надам да ће и овај остатак пролетети - каже Ненад.

Говорећи о правди за прерани губитак сина, отац додаје да за њих никад неће бити адекватне казне.

- Нема правде. Ни 20, ни 40 година Стефана неће вратити. Постоји више нивоа правде, једна је законска, друга Божија, трећа је кармичка… Велико су нам зло навели. По неколико сати смо на гробљу, сваки дан. Нон-стоп неко долази пали свећу. Другови купе пасту коју је волео, сендвиче, па дођу на гробље да једу са њим - каже неутјешан отац.

Подсјетимо, репрезентативац Србије Стефан Савић (23), освајач бронзане медаље на свјетском првенству у ММА, убијен је након што су му нападачи зарили нож у срце послије свађе на Дорћолу у Београду.

За овај крвави пир осумњичени су Васиље Гачевић и Марко Даничић за којима полиција интензивно трага.

Ненад наводи да је његов син ушао у свијет спорта након што га је један дјечак у школи малтретирао.

- У шестом разреду школе га је малтретирао две године старији ученик. Он је према Стефану заиста био „тиранин“, због чега смо ми више пута ишли у школу, звали смо и да дођу родитељи тог дечака, али до тога никако није дошло. Тада сам ја поразговарао са Стефаном и рекао да смо ми увек ту за њега, али да мора да крене да тренира неки спорт, односно да мора да зна да се одбрани - наводи Ненад и додаје да је Стефан са 13 година пожелио да тренира ММА, али да Ћоса (Стефанов тренер, Борислав Ћосић) није желио да га прими јер је био мали, па је Стефан само сједео и гледао.

Ненад додаје и да је Стефан био неустрашив, али да је био борац часног срца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.