Претукли старицу због минђуша и 20 КМ
У новогодишњој ноћи, у насељу Варда у Какњу одвијала се незапамћена драма - старицу Хасију Челиковић (81), која је била сама у кући, напала су двојица млађих мушкараца. Претукли су је, с ушију јој стргнули двије наушнице, скинули прстен с руке, огрлицу с врата и украли 20 марака, пише „Дневни аваз“.
Све је пријављено полицији која проводи истрагу и интензивно ради на проналаску нападача на старицу
- До 12.30 сати сам сједила, изашла сам да закључам и вјероватно сам оставила откључана врата. И ја сам заспала, телевизор је остао укључен. За колико сам времена ја заспала, не знам. Шта је мене пробудило, да ли када су они ушли на врата, ни то се не сјећам, јер не чујем добро. Спавала сам и, овако како сам устала, видим право у мраку двоје стоји. Бијела су ми врата и видим да их је двоје. Ја сам повикала „ко је то“, а они ништа нису рекли, одмах су ми пришли и почели ме ударати! Један ме ухватио за врат и почели су викати: „Дај злато, дај паре!“ Други ме ударао шакама, један ме притискао - присјећа се Хасија Челиковић.
Каже да су имали нож или чакију.
-Говорили су ми „дај злато, дај паре“, ја сам само говорила да немам. Отимала сам се колико сам могла. Онда су ми видјели прстен на руци, па су ми онда огрлицу отргли с врата, наушницу једну су ми стргнули... Овоме другом је рекао да он другу наушницу скине и он је скинуо. Не знам је ли га позвао именом јер не чујем добро - истакла је у потресној исповијести за „Аваз“ Хасија.
Након тога, колико се сјећа, подигли су је с пода и бацили иза трпезаријског стола.
-Пала сам и плачући дозивала „у помоћ, Ибро, Ибро“, а Ибро ми је пасторак. И, ето, колико сам ја била при свијести, побјегли су када сам ја завикала „Ибро, Ибро“. Не знам ни сама како сам устала, упалила свјетло и сјела на кауч. Узела сам телефон, друге наочале и нашла Ибрин број те га назвала. Није се одмах јавио, касније је он мене звао, питао шта је било. Рекла сам му да су ме напали и он је одмах дошао, али је већ све било готово - говори Хасија Челиковић.
Ране ће, каже, зацијелити, али страх остаје до краја живота.
-Не попушта ме страх, не смијем се вратити кући. Никад више нисам ушла у кућу нити смијем. Тренутно сам код кћерке. Требам у понедјељак опет ићи хирургу. Не дају ми да идем доље, али и не смијем - додаје Хасија Челиковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
