Зимско рачунање времена почиње сутра, часовници се враћају сат уназад

На зимско рачунање времена прелази се сваког посљедњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недјеље, док се на љетње рачунање времена прелази посљедње недеље у марту, када се вријеме помера један сат унапред.

Доктор Душан Вешовић изјавио је јуче, поводом предстојећег помјерања сата, да у људском организму све практично функционише на 24-сатном нивоу и да ремећење тог ритма може да доведе до неких здравствених ефеката и неких проблема.

"Кад се научимо на један ритам, најбоље ћемо функционисати тако, али ако променимо - то је стрес за нас и наш организам. Наравно, сви ће се адаптирати, неко пре, неко касније, јер тих сат времена није велика разлика, али у неком датом тренутку представља проблем", рекао је он за Танјуг.

Вешовић је нагласио да због промјене сата људи осјећају стање умора, немају концентрацију и пажњу, а долази и до промјене у крвном притиску.

У том периоду, како је истакао, чешћи су и позиви упућени Хитној помоћи, и то од пацијената који имају хронична обољења.

"Уколико имамо кардиоваскуларне пацијенте, тада могу да се јаве мождани, срчани удари, може да дође и до аритмија", рекао је Вешовић и нагласио да пацијенти не смију да дозволе себи да немају терапију која је преписана од стране љекара.

Истакао је да су резултати истраживања показали да период адаптације може трајати свега неколико дана, а за групе пацијената који болују од хроничних и кардиоваскуларних болести адаптација може трајати и до двије недјеље, док у просјеку траје седам дана.

Према његовим ријечима, млади људи се брже прилагођавају промјени времена, јер су њихови адаптивни механизми неистрошени, док се старији, посебно они који имају хроничне болести, дијабетес, кардиоваскуларна обољења, спорије прилагођавају.

Он наглашава и да је важно да људи имају добре животне навике, које подразумијевају довољан унос воде, редовне оброке и довољну количину сна.

Вешовић је појаснио и да се људи не буде због буке око себе, односно због тога што су други устали, већ зато што их свјетлост пробуди тако што преко очног живца улази у нервни систем и даје сигнал организму да је јутро и да је вријеме да се започне дан.

"Било би најбоље да устанемо ујутро и да лежемо увече око 23.00 сати, због хормонског статуса. У вечерњим сатима, како пада количина светлости око нас, тако наш систем реагује на тај пад количине светлости", рекао је доктор Вешовић.

Физичар Слободан Бубњевић изјавио је да је, према Закону о рачунању времена, уређено да се последњег викенда у октобру помјера сат и прелази на зимско рачунање времена које је, како је нагласио, у Србији заправо природно астрономско вријеме у овом дијелу Европе.

То помјерање сата, како истиче, доноси и енергетске уштеде.

"Када људи по дану живе, дакле по обданици, тада долази до уштеде енергије, а већа је и безбедност у саобраћају. Међутим, ова промена времена, која се два пута годишње дешава, доводи до великог стреса код људи", рекао је он.

Додао је и да је померање сата тековина 20. вијека.

Он је указао и на то да се често дискутује о укидању померања сата и да долази до сукоба мишљења, јер земљама сјеверне Европе ово не чини ону корист као земљама са југа Европе које живе од туризма и којима дужина обданица у том дијелу Европе има улогу и у економском профиту.

"Ту није реч само о енергетским уштедама или у медицини. Време прожима наше животе и овде имамо пуно различитих аспеката који треба да се узму у обзир", рекао је Бубњевић.

Према његовим ријечима, за нас би било изузетно погубно на свим нивоима ако бисмо одустали од тога да усаглашавамо мјерење времена са нашим непосредним сусједима и са Европом. 

"Сва решења која можете да смислите која не иду ка томе да сви једнако меримо праве много веће губитке, и по медицини практично нема области живота која не би била оштећена ако би ми измисли неко своје рачунање времена и одустали од усаглашавања. Кад живите на светлу, онда је просто, живот лепши", закључио је Бубњевић.

Већина земаља у Европи и готово цијела Сјеверна Америка помјерају казаљке на сату два пута годишње, а ту праксу први пут је увела Њемачка 1916. у јеку Првог свјетског рата како би се штедио угаљ коришћен за освјетљавање.

Њен примјер слиједиле су и Велика Британија, Русија и САД, а сезонску промјену сата увело је више од 140 држава.

Основна идеја била је да се боље искористи дневна свјетлост што је још 1784. године заговарао амерички политичар и научник Бенџамин Френклин, који је објавио есеј у којем је предлагао да људи раније устају и тако уштеде на свијећама.

Број земаља које су мијењале сат у међувремену значајно се смањио између два рата, а љетње рачунање времена поново је уведено након нафтне кризе седамдесетих година прошлог вијека, са циљем да се уштеди енергија.

Љетње рачунање времена у некадашњој СФР Југославији уведено је 27. марта 1983. године.

Иако од 1996. године све земље ЕУ помјерају сат два пута годишње, Европска комисија је 2018. године предложила укидање те праксе, а чланице ЕУ имале су рок до априла 2020. године да се изјасне да ли ће остати при љетњем рачунању времена или ће се пребацити на зимски режим.

Коначна одлука није донијета јер је проглашена пандемија корона вируса, а изјашњавање о том питању је одложено.

Поједине државе у свијету су укинуле праксу мијењања рачунања времена, а најпознатији примјер земље је Русија, која се простире кроз 11 временских зона, а која је 2014. године одбацила летње рачунање времена.

Рачунање времена не мијења се ни у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Турској, Грузији, Бјелорусији, широм афричког континента.

Као један од разлога за напуштање љетњег рачунања времена најчешће се наводе научна истраживања о утицају помјерања сата на здравље људи, као и истраживања о повезаности помјерања часовника и саобраћајних незгода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.