Зелено свјетло за 890 диплома из иностранства

Анита Јанковић Речевић
Зелено свјетло за 890 диплома из иностранства

БАЊАЛУКА - Министарство просвјете и културе РС признало је у посљедње двије године око 890 диплома основних и средњих школа стечених у иностранству, а међу власницима нострификованих докумената често су дјеца и млади чији су се родитељи након година рада у страним земљама вратили у Српску.

У ресорном министарству за “Глас” кажу да су током 2022. и 2023. године запримили око 380 захтјева за признавање основношколских исправа стечених у иностранству и то махом из Њемачке, Аустрије, Словеније, Канаде, Италије и САД.

- Како је основно васпитање и образовање обавезно за сву дјецу узраста од шест до 15 година, захтјеви су ријешени позитивно - рекли су у министарству.

Додају да су у посљедње двије године ријешили и 513 нострификација средњошколских диплома те да се највише ради о струкама економија, право и трговина, здравство, култура и умјетност те електротехника.

- Средњошколске дипломе, за које стижу захтјеви за признавање, махом су стечене у Турској, Индији, Италији, Црној Гори, Хрватској и Русији. Одбијених захтјева за признавање средњошколских диплома било је у случајевима када је диплома стечена на територији Србије, јер се према споразуму са том земљом не врши признавање, када диплома није вјеродостојна и када је у питању завршени курс, а не завршена средња школа - појаснили су у Министарству просвјете.

Предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор и директорица приједорске Угоститељско-економске школе Дражена Мршић каже за “Глас” да су ове школске године уписали два ученика чије су дипломе нострификоване.

- Разлози њиховог доласка у Српску су разни. Једни се враћају из иностранства са породицом јер тамо више не желе да живе, а има и случајева да се родитељи разведу, па се једно од њих врати с дјецом. Има и случајева да су дјеца рођена у иностранству, а овдје су има бабе, деде, родбина па се враћају овамо да се школују - рекла је Мршићева и додала да због система школовања у иностранству дјеца овдје неријетко морају полагати разлику предмета.

Директор Основне школе “Десанка Максимовић” у Трну Радослав Савановић каже да имају ђаке који су се једно вријеме школовали у иностранству.

- Нострификација стечених исправа се обавља по једноставној процедури и с тим нисмо имали проблема ни ми као школа, а ни родитељи. Нашу школу похађају и ђаци који су се вратили у Српску након неколико година живота у иностранству, а породица једног ученика није успјела добити папире за стални боравак - рекао је Савановић. 

Послодавци

Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић каже за “Глас” да приватне компаније у Српској углавном не траже нострификацију страних диплома за странце којима дају посао.

- Приватни сектор те људе за сада углавном запошљава на радним позицијама за које не требају посебне квалификације. Едукујемо их према нашим потребама и вјероватно ће доћи у позицију да ће њихове квалификације стечене у Српској бити верификоване - рекао је Аћић.

Он сматра да је број признатих средњошколских диплома мали, али да је тренутни дефицит радне снаге такав да ће ­ти бројеви у наредним годинама засигурно бити далеко већи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана