Зараза стигла, вакцина нема

Институту за јавно здравство РС, како су јуче саопштили, пријављена су три лабораторијски потврђена случаја пертусиса, док педијатри широм Српске сумњају да је број обољелих далеко већи, јер су њихове амбуланте већ седмицама пуне дјеце школског узраста која имају симптоме ове болести.

Велики кашаљ, који се преноси капљичним путем, како су објаснили у Институту, узрокује бактерија, која се након уласка у респираторни систем домаћина размножава и ствара токсине, због чега настаје оштећење респираторне слузнице.

- Инкубација траје од девет до десет дана, а особа је најзаразнија на почетку болести, приликом јављања симптома респираторне инфекције. За примарну превенцију постоје ефикасне комбиноване вакцине, петовалентна и четворовалентна, које садрже компоненту против пертусиса (DTaP-IPV-HiB), а које се дјеци дају у оквиру обавезног календара имунизације у Српској - рекли су у Институту, који је од појаве првих случајева оболијевања у региону свим здравственим установама у Српској послао препоруке.

Иако је вакцинација најбоља заштита, родитељи у Бањалуци који су ових дана планирали да вакцинишу дјецу нису то могли учинити, јер вакцине нема на стању.

- Институт тренутно нема на стању петовалентне вакцине (DTaP-IPV-HiB), али поједини домови здравља располажу одређеним количинама вакцина. Очекујемо убрзо испоруку нових количина, које ће одмах потом бити дистрибуисане тамо гдје недостају - казали су у Институту, подсјећајући да се петовалентна вакцина даје у три дозе, као примовакцина у другом, трећем и четвртом мјесецу живота, а затим се са 18 мјесеци спроводи ревакцинација.

Обухват овом вакцином у 2022. години, према њиховим подацима, износио је 93 одсто када је у питању прва доза, 88 одсто друга доза, а 65,6 одсто дјеце обухваћено је ревакцинацијом.

Начелница амбуланте за специјалистичке консултације из педијатрије у Дом здрављу Бијељина Стојанка Шкорић казала је за “Глас Српске” да домови здравља у Српској немају PCR тестове за ову болест, али на основу клиничке слике уочавају да има пацијената чији кашаљ се и те како разликује од уобичајеног.

- Најугроженији су малишани предшколског узраста, док су дјеца школског узраста мање, јер су више у покрету. Вакцина најбоље шити од ове болести. Дјеца која су примила три дозе ове вакцине, односно до прве године, имају 70 одсто заштите. И вакцинисана дјеца се могу заразити само што су симптоми много блажи - истакла је Шкорићева.

Додала је да се за велики кашаљ примјењује антибиотска терапија уз друге хигијенске мјере које се предузимају на основу симптома.

- У нашој здравственој установи за сада има довољно петовалентне вакцине “пентаксим” - казала је Шкорићева.

У једној бањалучкој приватној педијатријској амбуланти кажу да већ седмицама лијече дјецу са симптомима великог кашља те наглашавају да заражених има знатно више него што је пријављено Институту.

Разлог је, објашњавају, то што јавне здравствене установе, осим Универзитетског клиничког центра РС, гдје се упућују само пацијенти са тежом клиничком сликом, не тестирају обољеле на велики кашаљ.

Родитељи у Бањалуци то могу да ураде у приватној лабораторији, а услуга кошта око 50 марака. Резултати се чекају девет радних дана, јер се узорци шаљу на анализу у Србију.

Болест протиче у три стадијума. Прво се јављају знаци слични прехлади - кијање, цурење из носа, благо повишена тјелесна температура. То траје једну до двије недеље. У другом стадијуму долази до значајног погоршања тегоба, кашаљ постаје интензивнији и учесталији, нарочито током ноћи. Други стадијум траје једну до шест недјеља. У трећој фази, која траје недјељама и мјесецима након почетка болести, постепено долази до повлачења тегоба и потпуног опоравка новорођенчета.

У највећем ризику за озбиљне компликације и смртни исход су бебе које су невакцинисане или непотпуно вакцинисана. Према резултатима доступних студија, 12-26 одраслих особа са продуженим кашљем серолошки је позитивно на пертусис и стога они представљају значајне резервоаре за даљи пренос инфекције.

Компликације

Први стадијум болести подсјећа на прехладу праћену кашљем, који прелази у нападе испрекиданог кашља. Код мале дјеце кашаљ може довести до прекида дисања и угрозити живот. Временом напади кашља постају блажи и проријеђени. Болест у просјеку траје око шест седмица.

Једна од најчешћих компликација ове болести је упала плућа, у 15 до 20 одсто случајева те разни проблеми који могу настати усљед напрезања организма, као што су крварење из носа и појава бруха.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.