Зарада тас на ваги код избора посла
БАЊАЛУКА - Да су потрошачко друштво и инфлација на пиједестал гурнули материјалне вриједности, показују најновија истраживања о ставовима радника у региону за које је висина зараде, већ другу годину заредом, најважнији фактор при избору новог посла, па тако испитаници у БиХ прижељкују примања од 1.500 до 1.900 марака, што је неколико стотина КМ изнад тренутне просјечне плате у оба ентитета.
За вријеме трајања Регионалног сајма послова прошлог мјесеца, портал “МојПосао.ба” у сарадњи са регионалним партнерским платформама спровео је истраживање с циљем утврђивања стања на тржишту рада у БиХ и региону. У истраживању је учествовало више од 6.000 запослених, незапослених и испитаника који се тренутно школују, а анализа је показала да ставови радне снаге не иду у прилог пословној заједници.
- Иако су годинама на првом мјесту фактора за избор новог посла били међуљудски односи, од прошле године инфлација је очигледно учинила своје па је висина зараде најважнији фактор за 68 одсто испитаних. Добри међуљудски односи су на другом мјесту те листе, могућност учења и напредовања на трећем, док је на четвртој позицији радно вријеме - наведено је у саопштењу портала “МојPosao.ba”, гдје је истакнуто да је сигурност посла најважнија тек сваком петом испитанику.
Када је ријеч о прижељкиваној плати, испитаници из БиХ очекују нето зараду у распону од 1.500 до 1.900 КМ, што је знатно више од просјека у земљи.
Према подацима Завода за статистику, просјечна плата у Српској у септембру ове године била је 1.277 КМ, док је у ФБиХ износила 1.260 марака.
- Свега сваки пети испитаник добио је повишицу ове године, док их је још десет одсто добило корекцију условљену инфлацијом. Готово половина испитаних, њих 46 одсто, ове године нити је добила повишицу нити је очекује. Повећање плате у најмањој су мјери имали запослени у Хрватској, а у највећој мјери радници из БиХ - стоји у саопштењу.
У посљедњих годину и по дана посао је промијенило 34 одсто испитаних из БиХ, а страх од губитка посла све је мањи међу радном снагом. Свега 18 одсто запослених страхује да би могли изгубити посао.
- Када би бирали компанију према власништву, испитаници из БиХ би најрадије одабрали приватну у страном власништву и то њих 50 одсто, а у најмањој мјери приватну компанију у домаћем власништву, за шта се изјаснило свега пет одсто испитаних. Државну компанију прижељкује 17 одсто радника у БиХ - показало је истраживање.
Да су овакви ставови радника неповољни по пословну заједницу, сматра предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић.
- Ако дио истраживања о репутацији домаћих послодаваца показује реалну слику тржишта рада, онда је то податак који би требало да утиче на промјену понашања одређених привредника - рекао је Рачић.
Он сматра да је масовни одлив радне снаге из БиХ утицао на промјену става и пробудио тежњу ка већим примањима оних који су остали да раде у земљи.
- У реалном сектору је дошло и до раста примања јер прије свега четири, пет година плата у привреди од 1.000 КМ била је мисаона именица. Раст је и даље неминован, и послодавци желе да исплате што већу зараду својим запосленима како би били што задовољнији, али тренутне реалне околности не иду у прилог наведеним очекивањима радника. До тих 1.500 КМ ће се доћи, али је потребно вријеме и да се привредници изборе за боље услове пословања - наводи Рачић.
Економиста Зоран Павловић каже за “Глас” да је комплетно друштво изгубило однос према раду, вриједностима, обезвријеђене су вјештине и знање, све се посматра краткорочно и кроз новац.
- Посматрајући одређену категорију нерадника који имају новца, инфлуенсера који олако зарађују велике суме, они који су завршили школу и имају знање, искуство и вјештине не желе више да раде за нормалну плату. Рад више нема никакву вриједност и ко год ради, сматра да треба да буде преплаћен за свој посао, не размишљају да се мора кренути од неке степенице и постепено градити каријеру - рекао је Павловић и додао да живот у потрошачком друштву тјера раднике да желе више.
Мање радних мјеста
У саопштењу портала “MojPosao.ba” наведено је да су у претходном периоду свједочили снажном расту активности и потражње за радом, али да ће у наредном времену тај раст вјероватно успорити.
- Да ће се неки послови тражити више, а други осјетно мање, сматра 58 одсто испитаних, док девет одсто њих сматра да ће број отворених радних мјеста у долазећем периоду бити мањи - стоји у саопштењу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
