Задруге мале произвођаче гурају на тржишту

Срна
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Пољопривредно задругарство у Републици Српској деценијама је било деградирано, јер је на тај вид удруживања гледано као на рецидив прошлости, међутим ситни произвођачи све више схватају да им заједнички наступ на тржишту доноси низ бенефита, почевши од једноставнијег пласмана производа до већих подстицаја, због чега се масовније окрећу ка оснивању задруга.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС на тржишту Српске активно послује укупно 113 задруга, док је у седам новооснованих у току покретање пословних активности.

Задружно удруживање заступљено је у свим гранама пољопривреде, од општих до специјализованих, а тржишна политика се базира на успостављању и континуираном ширењу кооперантске мреже, уговореној производњи, откупу, складиштењу, преради и пласману производа.

- Слика је коначно позитивна и задругарство иде узлазном путањом. Доношењем Закона о пољопривредним задругама, из године у годину расте број новооснованих задруга које су засноване на принципима савременог задругарства. Само прошле године основано је десет нових задруга, а ове години четири - рекли су у Министарству пољопривреде.

Наводе да кроз законодавни оквир и подзаконске акте пружају институционалну подршку овом сектору који има велику и дугу традицију и којем су, упркос падовима у дужем периоду, мали произвођачи вратили повјерење.

У ресорном министарству појашњавају да су задруге данас најпогоднији и најефикаснији облик организовања и удруживања пољопривредних произвођача јер заједничким снагама стварају услове да прошире производњу, побољшају профитабилност и квалитет производа те осигурају нова радна мјеста.

- Задруге произвођачима омогућавају конкурентност на тржишту коју као појединачна пољопривредна газдинства не могу остварити. Рјешење су и за опстанак малих и средњих газдинстава, рјешење за останак младих и жена и опстанак и оживљавање наших села - навели су у ресорном министарству.

Развоју задругарства доприносе и посебне мјере подршке које је ресорно министарство креирало у задње три године.

Прва мјера тиче се подстицања активности које се односе на јачање капацитета задруга, њихово економско оснаживање, кадровско јачање кроз школу задругарства и стварање предуслова за обављање послова.

- Кроз овај вид подршке на рачуне задруга у посљедње три године уплаћено је готово два милиона КМ, док су за откуп пољопривредних производа добили 1,32 милиона марака - подаци су Министарства пољопривреде.

Предсједник Задружног савеза РС Рајко Кулага рекао је да у регистру постоји укупно 389 задруга, од којих је већина основана у бившој Југославији.

- Имамо неколико позитивних примјера када је ријеч о старим задругама које су се трансформисале и кренуле поново са активностима, али већина старих задруга нема активности, а не могу бити брисане јер имају имовину која је дио судских поступака - појаснио је Кулага.

Пољопривредна задруга „Лијевче поље” Машићи с радом је почела прошле године, а директор ове организације Душко Бањац за „Глас” каже да је идеја за покретање поникла из потребе лакшег пласмана поврћа на тржиште.

- Имамо пет задругара и око 50 коопераната. Бавимо се откупом и продајом поврћа углавном великим трговачким центрима који послују на домаћем тржишту. Удружени једноставније пласирамо производе и постижемо бољу цијену која је ове године, успут речено, катастрофална јер је поврће свуда родило. Преко кластера конкуришемо за међународне пројекте преко којих обезбјеђујемо донације пластеника и пакета за сјетву - навео је Бањац.

СТЕЧАЈ

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да су стечајни и ликвидациони поступци у току у 14 задруга, док је из Регистра пословних субјеката до сада избачено 116 пољопривредних заједница.

- У току ове године закључени су стечајни и ликвидациони поступци у четири задруге, колико их је окончано и прошле године - подаци су ресорног министарства.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана