За три године обавили око 4.000 интервенција

Начелник Клинике за кардиоваскуларне болести мр сц др Светозар Срдић каже да је, откако је уведена интервентна кардиологија, значајно унапријеђен рад клинике у дијагностичком и терапијском смислу.

- Значајно је смањена потреба за хируршким интервенцијама јер се највећи број болести крвних судова срца рјешава на далеко квалитетнији и угоднији начин за пацијента. За разлику од хируршких метода, које захтијевају оперативни приступ, интервентна кардиологија користи приступ кроз крвне судове тијела, кроз које се пласирају коронарни улошци (стентови). Тиме се код највећег броја болесника омогућује потпуна проходност крвних судова срца у дугом периоду - истакао је Срдић.

Оваква техника захтијева ангажовање цијелог тима Клинике за кардиоваскуларне болести, који врше адекватне припреме, мјерења и одабир пацијената за ову методу.

Тим Интервентне кардиологије данас је у потпуности оспособљен да терапијски ријеши акутни инфаркт миокарда, односно да уклони угрушак на мјесту настајања у самим крвним судовима срца. Тиме је омогућено да већина болесника из Републике Српске, али и региона, у Клиничком центру у Бањалуци добије најквалитетнију услугу.

Сталним унапређењем техника и увођењем нових процедура интервенције на крвним судовима срца су проширене на интервенције на другим крвним судовима, посебно бубрега. Тиме се, осим по броју услуга, КЦ Бањалука разликује од других центара.

Према Срдићевим ријечима, данас се у свијету хируршко премоштавање крвних судова срца (бајпаси) ради све рјеђе јер сви велики савремени медицински центри прелазе на интервентне кардиолошке интервенције.

- Безбједност пацијената је значајно повећана. Они немају осјећај да је ово што радимо компликовано и проблематично, па често сумњају у крајњи ефекат интервенције. То, у ствари, није никакво мјерило, а довољан показатељ за то је чињеница да ми данас акутни инфаркт лијечимо на катетеризационом столу. Aко пацијент дође са акутним инфарктом, нема чекања, директно улазимо у интервенцију и отварамо пацијенту артерију за сат времена. Иако изгледа једноставно, ова интервенција није нимало једноставна нити неозбиљна - казао је Срдић.

Он је нагласио да се прије интервенције пацијенту објасне сви могући ризици, али да љекари који то раде у разговору са пацијентом не желе да претјерано драматизују стање јер желе да пацијент буде смирен у току интервенције која се не ради у општој анестезији.

Шеф Одјељења интервентне кардиологије др Нено Добријевић каже да су ове интервенције много безбједније него класична кардиохирургија.

- У 2007. години имали смо између 500 и 600 пацијената, 2008. већ 1.000, а прошле године око 1.450. У току ове године урадили смо већ 1.107 интервенција - казао је Добријевић.

Он је рекао да су ово тренутно најтеже интервенције у медицини, те да их само мали број љекара ради.

- Имамо два кардиолога који су на високом нивоу интервентне кардиологије и четири кардиолога која су већ обучена за рутинске процедуре, али сваким даном укључујемо и млађе љекаре јер је коначни циљ да Одјељење интервентне кардиологије има десет едукованих љекара - каже Добријевић.

Он је додао да је значајно смањен број пацијената које упућују на кардиохирургију.

- Само десет до 15 одсто пацијената иде на кардиохирургију, све остало радимо ми. Када је у питању смртност на кардиохирургији, она износи од два до пет одсто, док је код нас испод 0,4 одсто за све интервенције, а за акутни инфаркт миокарда испод два одсто. За овакве резултате заслужни су интервентни кардиолози, али и комплетан тим Клинике за кардиоваскуларне болести, јер и од припреме болесника зависе резултати - казао је Добријевић.

Љекар Жељко Живановић, који је у КЦ Бањалука дошао прије двије године, каже да је за ово вријеме доста тога научио.

- Током едукације у оквиру специјализације почео сам овдје да радим. Јако се пуно ради, процедуре су веома озбиљне иако пацијенти немају толико увида у то, као што ни ја вјероватно нисам имао у почетку - казао је Живановић.

Aсистенти

Виши РТГ техничар Aлександар Зрнић каже да је одговорност велика и да у току интервенције свако има своја задужења.

- Ја, конкретно, бринем о апарату, основним подацима пацијената, као и евиденцији послије процедуре - казао је Зрнић.

Надзорни техничар у сали Дарија Радоњић истиче да је њен задатак припрема пацијената који долазе у салу, као и спремање материјала потребног за интервенцију и вођење интервенције.

- Посебан акценат ставља се на стерилност, која је на првом мјесту - казала је Радоњићева и истакла да је неопходна сарадња цјелокупног тима за потпуну успјешност интервенције. Одјељење интервентне кардиологије представља прави примјер тимског рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.