За обнову легата Милана Карановића 30.000 КМ
НОВИ ГРАД - Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић рекла је данас у Новом Граду да је ресорно министарство за обнову и сталну поставку легата Милана Карановића обезбиједило 30.000 КМ и да ће пројекат бити завршен у првој половини идуће године.
Ђаковићева је, након састанка са директором Културно-образовног центра у Новом Граду Драженом Бабићем и аутором монографије о Карановићу професором Мирославом Дрљачом рекла да је обнова легата Милана Карановића први сегмент пројекта "Развој културних рута у Републици Српској кроз обнову легата и реализацију нових сталних поставки о значајним личностима за културу Републике Српске".
"Ријеч је о једном од наших најзначајнијих етнолога. Легат се састоји од докумената, фотографија, радова, везова, ношњи. Уколико све то не буде адекватно чувано и обрађено по музеолошким стандардима, биће угрожено", указала је она.
Према њеним ријечима, пројектом је планирана обнова, дигитализација и стална поставка легата.
Ђаковићева је појаснила да су у склопу пројекта "Развој културних рута у Републици Српској кроз обнову легата и реализацију нових сталних поставки о значајним личностима за културу Републике Српске" још и спомен-соба у Шамцу прве српске костимографкиње Милице Бабић, супруге Иве Андрића, у Требињу легат Јована Дучића и у Крупи на Уни спомен-кућа Бранка Ћопића, гдје се ради стална поставка.
Професор на Филозофском факултету и Академији умјетности у Бањалуци Мирослав Дрљача рекао је да је легат пресјек живота и рада Милана Карановића.
"Посебно треба истакнути да су необјављена његова истраживања о крсним славама и `Косовки мит`, те још 20 научних радова", навео је Дрљача.
Према његовим ријечима, упоредо са обнављањем легата биће урађена фото-монографија о животу Милана Карановића и одређен број необјављених радова.
"У догледно вријеме планирано је да анализирају и обраде `Косовки мит` и његове записе о крсним славама", најавио је Дрљача.
Он је захвалио Министарству просвјете и културе Републике Српске за подршку да се адекватно постави легат и тако достојно одужи Карановићу.
Директор Културно-образовног центра Дражен Бабић напоменуо је да ће стална поставка легата бити у дијелу простора Вијећнице у Новом Граду.
"Кад буде завршена обнова и урађена стална поставка биће заокружена прича о животу и дјелу Милана Карановића, једног од најзначајнијих Срба 20. вијека", истакао је Бабић.
Легат је 1980. године Завичајном музеју поклонио Миленко Карановић, син Милана Карановића.
"Легат се састоји од личних и оригиналних докумената и предмета, фотографија Милана Карановића, рукописа, фрагмената везова из Имљана са краја 19. и почетка 20. вијека, народне ношње из 1880. године", објаснио је Бабић.
Легат има посебан значај јер на свеобухватан и вјеродостојан начин са више аспеката говори о лику и дјелу Милана Карановића, о његовом истраживању, посебно Босанске Крајине.
Милан Карановић један је од најзначајнијих етнолога с почетка 20. вијека, чији је рад праћен менторством Јована Цвијића, а најзначајнија дјела "Поуње" /1925/ и "Саничка жупа" /1930/, као награду, штампала му је Српска академија наука и уметности.
Док је као свештеник боравио у Рујници и Кладуши од 1909. до 1918. године, прикупио је податке о свим селима православног становништва тог дијела Босанске Крајине.
Ти су подаци од посебне историјске важности, имајући у виду да у већини села тог краја више не живе православни Срби.
Током рада у Земаљском музеју у Сарајеву, од 1920. до 1924. године, Карановић је прикупио велики број података и објавио бројне радове о начину живота, обичајима и многим занимљивостима широм БиХ.
Његова истраживања посебно су важна за подручје Поуња, Змијања, Јања, Сарајевске регије, али и Херцеговине.
Од велике важности су фотографије које је Карановић радио током теренских истраживања, а које визуелно документују породичне задруге, ношње, насеља, предмете и људе тог доба.
Карановић је рођен 23. априла 1882. године у новоградском селу Велика Рујишка, а умро је 1955. у Сарајеву.
Милан Карановић је оснивач етнографске збирке у Земаљском музеју у Сарајеву, а дио његове богате заоставштине породица је поклонила музеју у Новом Граду.
Поводом 40 година од оснивања легата Милана Карановића, Културно-образовни центар организовао је промоцију монографије Мирослава Дрљаче "Живот и дјело Милана Карановића".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
