Вулић: Смртност од кардиоваскуларних обољења 46 одсто
БАЊАЛУКА- У Републици Српској смртност узрокована кардиоваскуларним обољењима смањена је у 2021. години и износила је 46 одсто, односно мање од 7.000 особа умре од ових болести, изјавио је предсједник Фондације "Здравље и срце" Душко Вулић.
Вулић је рекао да Република Српска тренутно има 100 кардиолога, али да је проблем недостатак дјечијих кардиолога, којих нема довољно ни у земљама Европе.
Он је новинарима у Бањалуци, поводом обиљежавања Свјетског дана срца, рекао да Република Српска спада у земље са високим ризиком, те да већ 20 година учествује у активностима које се односе на упознавање становништва о потенцијалним ризицима и превенцији.
Вулић је упозорио да су кардиоваскуларне болести водећи узрок смртности од којих у свијету тренутно умире око 20 милиона људи, док би се овај број до 2030. године могао повећати на 23 милиона.
Декан Медицинског факултета у Бањалуци Ранко Шкрбић рекао је да је циљ овогодишњег слогана обиљежавања Свјетског дана срца "Користи срце, знај о срцу" да се скрене пажња јавности на факторе који односе највише живота у Српској и свијету.
"Фактори који могу знатно утицати на развој кардиоваскуларних болести су неадекватна исхрана, недовољна физичка активност, прекомјерно пушење и бројни други", навео је Шкрбић.
Он је напоменуо да, уколико појединац није упознат о ризицима и врсти болести, резултати превенције могу бити јако лоши.
Директор бањалучког Дома здравља Невена Тодоровић рекла је да ова здравствена установа континуирано, током цијеле године ради превентивне прегледе, а подаци су забрињавајући.
"Највећи број наших прегледаних грађана има по три фактора ризика, а то су недовољна физичка активност, пушење и гојазност. Забрињавајуће је и да мјерењем више од 50 одсто пацијената има повишене вриједности холестерола у крви", навела је Тодоровићева.
Са данашње конференције за новинаре поводом Свјетског дана срца коју је организовао Медицински факултет Универзитета у Бањалуци поручено је да су за здраво срце од виталног значаја правилна исхрана, рекреација и редовно вјежбање, сан и одмор, као и избјегавање дувана и штетне употребе алкохола.
У европском региону од 9,6 милиона умрлих од кардиоваскуларних болести умрло је 4,9 милиона или 51 одсто, а изгубљено је 34,4 милиона живота због преране смрти и онеспособљености или 30 одсто од укупног броја изгубљених живота од свих узрока.
Свјетска Федерација за срце дефинисала је циљ да се до 2033. године смањи умирање од кардиоваскуларних болести за 33 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
