Вукосављевић поводом 180 рођендана ВМА: Ово није обична болница

Tанјуг
Вукосављевић поводом 180 рођендана ВМА: Ово није обична болница

БЕОГРАД, 3. марта (Тањуг) - Начелник Војномедицинске академије, пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, изјавио је да ВМА није обична болница и да се под њеним кровом налази око четири петине комплетног војног здравства, али да је важна и улога других нивоа здравствене зажтите, како би лијечење свих пацијената било добро вођено од почетка.

Вукосављевић је у интервјуу за данашњу Политику, а поводом 180. рођендана те установе који ће ВМА обиљежити 4. марта, навео да је у ВМА прошле године стационарно лијечено око 30.000 пацијената и да је урађено око 20.000 операција и око три милиона лабораторијских анализа.  

„Обављено је и око 300.000 специјалистичких прегледа војних и цивилних осигураника, 75.000 радиолошких дијагностика“, навео је Вукосављевић. 

Одговарајући на питање шта су у историји биле прекретнице у функционисању ВМА, Вукосављевић каже да је ВМА сведок настанка и развоја санитетске службе, настајања војних болница и да је немогуће прескочити ратну медицину као својеврсну полазну основу успјеха мноштва генерација војних лекара. 

Указује, међутим, и на велике и комликоване захвате, чиме су рјешаване проблематике са којима, како каже, нико у земљи није покушао да се „ухвати у коштац“, преко мокрохирургије, реплантације, до роботских стаплера.  

„Тешко је издвојити прекретнице у раду када је сваки пут у питању спасавање живота. Рецимо да нам је свака операција у којој по правилу учествује мултидисциплинарни тим донела елан за још снажније подухвате“, рекао је Вукосављевић.  

Према његовим речима, ВМА је „била и остала својеврстан вулкан страсти према знању, науци и бризи о здрављу свих грађана“. 

Вукосављевић је истакао да је ВМА прва у земљи увела дневну хирургију, као и да је у тој установи урађена прва микроинцизиона задња витректомија ока у земљи и региону, као и бројне друге захтјевне хируршке методе које изискују мултидиспилинарини приступ, по чему је, како наглашава, ВМА била и остала препознатљива.   

Навео је да је ВМА поносна на своје успехе и храбре подухвате у дијагностици и лијечењу најтежих обољења, спремна да увек напредује и ради више и боље, преноси знања и учи и буде у друштву најбољих. 

Истакао да је сарадња са љекарима из цивилних здравствених установа резултирала увођењем нових процедура у лијечењу и дијагностици на ВМА, које су резервисане за специјализоване болнице, а најновији примјер је збрињавање кардиолошких стања кроз најсавременије методе.  

Вукосављевић је указао да је посебно поносан на трансплантационе тимове ВМА и подсетио да се транспалнтациона хирургија у ВМА развија од 1996. године, када је урађена прва трансплантација бубрега. 

„Од прошлог рођендана урадили смо четири кадаверичне трансплантације јетре, шест кадаверичних трансплантација бубрега, 22 трансплантације бубрега са живог донора, трансплантиране су и четири рожњаче, а било би их и много више да је број донора већи“, рекао је Вукосављевић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана