Вјерници СПЦ прослављају Светог Николу - ево који су обичаји везани за овај празник

Никољдан је, уз Јовањдан и Ђурђевдан, најчешћа слава код Срба и слава са највећим бројем свечара. Кажe се да скоро половина православаца слави Светог Николу, док друга половина  иде у госте. Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Свети Никола је слава са најдужом традицијом у српском народу и с обзиром на то, развили су се нарочити обичаји који су пратили или још увијек прате овај празник.

Свети Никола један од најомиљенијих светаца у српском народу. Људи су га још за живота сматрали за светитеља, а важи за заштитника путника, морепловаца и дјеце.

Разлог за омиљеност лежи у личности Светог Николе.

Рођен је у Патари у породици богатих родитеља, чији је иметак након њихове смрти раздијелио сиротињи.

Врло млад је постао свештеник, а затим и епископ свог родног града. Био је потпуно посвећен свештеничком животу и милосрђу и неуморно је радио на ширењу и утврђивању Христове вјере.

Много је путовао и највећи број његових чуда, које је чинио за овоземаљског живота, везана су за путовања, нарочито за спашавање морепловаца из олуја и магле.

Помагао је народ, ширио вјеру, правду и милосрђе, доносио утјеху, мир и добру вољу. Добра дјела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је легенда о Дједа Мразу.

Упокојио се у старости, 6. децембра, односно 19. децембра 343. године.

Сахрањен је у саборној цркви у Миру, а када су Турци у 11. вијеку освојили тај град, хришћани су мошти Светог Николе 1096. године пренијели у Бари, гдје се налазе и данас.

Никољдану се посебно радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони. Обичај потајног остављања поклона везан је  управо за живот Светог Николе, јер он доброчинства и милосрђа никада није чинио јавно.

Свети Никола слави се у вријеме Божићног поста, па вјерници који славе крсну славу припремају искључиво рибу и другу посну храну.

Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, прије два дана, посије божићну пшеницу, може то учинити на данас, на Никољдан.

Божићно жито, симбол плодне надолазеће године, новог живота и добрих усјева сади се на овај празник да би до Божића стигло довољно да нарасте.

На овај празник, гдје год да су се нашли, лађари спуштају сидра. Заустављали су лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремали су топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обиљежавао и кнез Милош Обреновић.

На југу Србије традиционално се на овај дан праве шарени колачи у облику птице. Заједно са погачом и вином односе се у цркву на освештење молитвом и вином. Након тога, служе се гостима, а прије свих дјеци.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници.

У народу постоји вјеровање да ће ономе ко данас опрости дуг сљедећа година бити богата и плодна.

Постоји и вјеровање да данас не треба никога подсјећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

Свети Никола слави се и 22. маја, у знак сјећања на дан када су његове мошти 1096. године пренијете из Мира у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.