Више цијене напумпале пазар

 Анита Јанковић Речевић
Више цијене напумпале пазар

БАЊАЛУКА - Промет у кафићима, ресторанима и хотелима у трећем кварталу ове године показује да се ова бранша извукла из кризе након пандемије, али угоститељи тврде да им не цвјетају руже, те да је пазар дебљи само због раста цијена, а највећа бољка и даље им је недостатак квалитетних радника.

Према подацима Завода за статистику РС, промет који се односи на вриједност продате робе и услуга у угоститељству у јулу, августу и септембру ове године у односу на исти период лани већи је за 10,1 одсто. Раст је остварен и у поређењу с другим тромјесечјем ове године и то 19,4 одсто, док је у односу на просјечан пазар из 2021. године промет већи за 32,7 одсто. Статистичари су израчунали и да је промет у трећем тромјесечју ове године у односу на просјек из 2010. године већи за чак 161,9 одсто.

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС “Хорека”, Горан Куртиновић каже да статистика ни изблиза не одсликава стварно стање у овој бранши.

- Већ 25 година сам у угоститељству и чини ми се да никада није било теже.  Раст до којег су дошли статистичари јесте посљедица скока цијена. Наше услуге су поскупјеле у просјеку од 30 до 40 одсто и због тога је промет већи, то није показатељ повећања обима посла - прича Куртиновић за “Глас”.

Додаје да је недостатак квалитетних, обучених радника али и изражен рад на црно хроничан проблем ове бранше с којима се тешко носе.   

- Гостију има, то није спорно јер смо ми нација која живи у кафани, али упркос томе не идемо у добром правцу.

Због одлива квалитетних конобара и кухара у иностранство сада смо у ситуацији да запошљавамо необучене људе, који се по први пут сусрећу са угоститељством. Никада нисмо имали скупљег радника, а да мање зна - категоричан је Куртиновић, који додаје да би требало организовати обуке незапослених који желе радити јер је и све мање ученика који желе да се школују за занимања која су потребна угоститељима. 

Неопходно је,  каже он, да се стане у крај и раду на црно.

- Са растом плата смо на добром путу јер конобари сада зарађују између 1.100 и 1.500 КМ, а кухари од 1.200 па и више од 2.000 марака. Међутим, много је примјера да радник на рачун прима минималац а у коверту остало и он сам тим није кредитно способан, не може ријешити стамбено питање и бројне друге ствари које су гарант сигурног живота - казује Куртиновић.

Настојања “Хореке” јесу, наводи он, да ове зиме изнађу моделе уз помоћ којих ће смањити одлив радника и сузбити илегална запошљавања.

- Морамо вратити народу повјерење и у послодавце и у Републику, да људи знају да овдје могу фино радити и живјети с породицом јер нису ти људи срећни ни кад оду у иностранство, а породица остане овдје - каже он.

Јелена Бошковић генерални менаџер чувеног требињског хотела “Платани” истиче да је ситуација на југу Српске по питању одлива радника још гора.

- Мањак кадра јесте највећа бољка требињских угоститеља. У љетним мјесецима, према информацијама које круже по граду, сваки дан хрватску граници прелази 4.000 Требињаца који раде у Дубровнику у свим браншама, а понајвише у угоститељству. У наредном периоду морамо наћи рјешења да се ублажи тај одлив. Покушаћемо вишим платама али очекујемо од државе да нам помогне и смањи намете - прича Бошковићева за “Глас”.

Она додаје да се у овом дијелу године не могу похвалити већим бројем гостију те да гужве очекују од 25. децембра до 15. јануара.

- Љетни мјесеци су били добри, али тај раст промета је због скока цијена, а не стварног раста обима посла - казала је Бошковићева. 

Права слика

Горан Куртиновић каже да туристи кад дођу у неки град прву слику о земљи стичу на основу услуге коју добију у угоститељству.

- Сваки туриста кад негдје оде прво сједне у локал да попије кафу и ако ту створи негативну слику, више се не враћа. Таква слика је код нас реалност јер су наши радници незадовољни. Потребан нам је љубазан, услужан конобар, који ужива да ради у својој земљи а да бисмо имали такве раднике морамо уважити  њихове захтјеве - закључио је Куртиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана