Више цијене напумпале пазар

Према подацима Завода за статистику РС, промет који се односи на вриједност продате робе и услуга у угоститељству у јулу, августу и септембру ове године у односу на исти период лани већи је за 10,1 одсто. Раст је остварен и у поређењу с другим тромјесечјем ове године и то 19,4 одсто, док је у односу на просјечан пазар из 2021. године промет већи за 32,7 одсто. Статистичари су израчунали и да је промет у трећем тромјесечју ове године у односу на просјек из 2010. године већи за чак 161,9 одсто.

Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС “Хорека”, Горан Куртиновић каже да статистика ни изблиза не одсликава стварно стање у овој бранши.

- Већ 25 година сам у угоститељству и чини ми се да никада није било теже.  Раст до којег су дошли статистичари јесте посљедица скока цијена. Наше услуге су поскупјеле у просјеку од 30 до 40 одсто и због тога је промет већи, то није показатељ повећања обима посла - прича Куртиновић за “Глас”.

Додаје да је недостатак квалитетних, обучених радника али и изражен рад на црно хроничан проблем ове бранше с којима се тешко носе.   

- Гостију има, то није спорно јер смо ми нација која живи у кафани, али упркос томе не идемо у добром правцу.

Због одлива квалитетних конобара и кухара у иностранство сада смо у ситуацији да запошљавамо необучене људе, који се по први пут сусрећу са угоститељством. Никада нисмо имали скупљег радника, а да мање зна - категоричан је Куртиновић, који додаје да би требало организовати обуке незапослених који желе радити јер је и све мање ученика који желе да се школују за занимања која су потребна угоститељима. 

Неопходно је,  каже он, да се стане у крај и раду на црно.

- Са растом плата смо на добром путу јер конобари сада зарађују између 1.100 и 1.500 КМ, а кухари од 1.200 па и више од 2.000 марака. Међутим, много је примјера да радник на рачун прима минималац а у коверту остало и он сам тим није кредитно способан, не може ријешити стамбено питање и бројне друге ствари које су гарант сигурног живота - казује Куртиновић.

Настојања “Хореке” јесу, наводи он, да ове зиме изнађу моделе уз помоћ којих ће смањити одлив радника и сузбити илегална запошљавања.

- Морамо вратити народу повјерење и у послодавце и у Републику, да људи знају да овдје могу фино радити и живјети с породицом јер нису ти људи срећни ни кад оду у иностранство, а породица остане овдје - каже он.

Јелена Бошковић генерални менаџер чувеног требињског хотела “Платани” истиче да је ситуација на југу Српске по питању одлива радника још гора.

- Мањак кадра јесте највећа бољка требињских угоститеља. У љетним мјесецима, према информацијама које круже по граду, сваки дан хрватску граници прелази 4.000 Требињаца који раде у Дубровнику у свим браншама, а понајвише у угоститељству. У наредном периоду морамо наћи рјешења да се ублажи тај одлив. Покушаћемо вишим платама али очекујемо од државе да нам помогне и смањи намете - прича Бошковићева за “Глас”.

Она додаје да се у овом дијелу године не могу похвалити већим бројем гостију те да гужве очекују од 25. децембра до 15. јануара.

- Љетни мјесеци су били добри, али тај раст промета је због скока цијена, а не стварног раста обима посла - казала је Бошковићева. 

Права слика

Горан Куртиновић каже да туристи кад дођу у неки град прву слику о земљи стичу на основу услуге коју добију у угоститељству.

- Сваки туриста кад негдје оде прво сједне у локал да попије кафу и ако ту створи негативну слику, више се не враћа. Таква слика је код нас реалност јер су наши радници незадовољни. Потребан нам је љубазан, услужан конобар, који ужива да ради у својој земљи а да бисмо имали такве раднике морамо уважити  њихове захтјеве - закључио је Куртиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.