Вишак килограма мучи свако треће дијете

Упозорили су на ово љекари из Републике Српске поводом Свјетског дана борбе против гојазности који је јуче обиљежен уз мото “Причајмо о гојазности без предрасуда и осуђивања”, а са циљем скретања пажње о могућностима превенције и лијечења.

И домаћи и страни стручњаци тврде да је број гојазних особа у сталном порасту па је тако према процјенама сваки шести становник ЕУ гојазан, док више од половине одраслих има прекомјерну тежину.

Поводом обиљежавања Свјетског дана медицински радници Универзитетског клиничког центра РС јуче су заинтересованим грађанима мјерили тјелесну висину и тежину, обим струка, израчунавали индекс тјелесне масе, мјерили шећер у крви и крвни притисак, а генерални директор те здравствене установе Владо Ђајић рекао је да је гојазност болест која може изазвати веома тешке посљедице, а понекад чак и смрт.

Он је навео да се УКЦ, гдје су крајем прошлог мјесеца по први пут изведене двије операције смањења желуца, осим лијечења пацијената веома комплексним методама и скупим лијековима, бави и превенцијом различитих обољења.

Пошаст са запада

Декан Медицинског факултета у Бањалуци Ранко Шкрбић истакао је да је гојазност пошаст која је захватила прије свега западни свијет, а полако захвата и ове просторе.

Шкрбић је указао на епидемију гојазности, односно лоших навика живота, лоших принципа исхране, као и да је неопходно озбиљно посветити се млађима.

- Трећина предшколске дјеце у Српској, ако наставе оваквим темпом, сигурно ће бити гојазне особе у одраслом добу. Родитељи и они који раде у предшколском и основном образовању морају више пажње посветити правилним принципима исхране и превенцији како не бисмо дошли у ситуацију да нација буде претила, гојазна и како посљедице тога не би биле бројни кардиоваскуларни и метаболички поремећаји којима смо данас свједоци - рекао је Шкрбић.

Он је навео да су то, прије свега, дијабетес и кардиоваскуларне болести које односе највећи број жртава и додао да је потребно више се позабавити здравим стиловима живота и здравом исхраном.

Шеф Одјељења ендокринологије Клинике за унутрашње болести УКС РС Мирјана Бојић рекла је да се хируршким третманом гојазности ова здравствена установа приближила свјетским центрима који се баве овом проблематиком.

- Гојазност се не може окарактерисати као болест одмах, него као стање које се може развити у болест, а када се развије у болест онда утиче на сваки сегмент организма - казала је Бојићева.

Она је навела да се проблем гојазности може ријешити измјеном начина исхране и повећањем физичке активности.

- Читав тим ендокринологије жели да омогући најадекватније и најбоље лијечење за оне који су обољели од гојазности, али исто тако и стања на које можемо утицати савјетима - рекла је Бојићева и додала да је гојазност можда још већа епидемија од дијабетеса, управо због фактора на које се може утицати.

Смањење желуца

У бијељинској болници “Свети врачеви” јуче нису имали активности поводом обиљежавања Свјетског дана борбе против гојазности, али су прва здравствена установа у Српској која је извела лапароскопску операцију смањења желуца код четрдесетогодишње пацијенткиње која је имала 175 килограма тјелесне масе. Операцију су 21. марта прошле године извели доктори Огњан Скробић са Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије и начелник Одјељења за хируршке гране бијељинске болнице Милан Тодоровић.

Годину након операције пацијенткиња Данијела Тодоровић из Угљевика испричала је да јој је захват којем се подвргла промијенио живот.

- Дуго година сам патила од гојазности. Покушавала сам разним дијетама да се изборим са вишком килограма, али су се они увијек враћали у још већем обиму. У трудноћи сам имала 120 килограма, што ме је довело до царског реза. Тешко сам се кретала, лоше сам спавала и готово стално осјећала умор. Због прекомјерне тежине, чак ми је пукла вена на нози. Због тог проблема сам примљена у бијељинску болницу гдје ми је доктор Тодоровић предложио операцију желуца као рјешење - наведено је у Данијелиној исповијести која је објављена на сајту болнице “Свети врачеви”.

Интерниста-ендокринолог и професор на Медицинском факултету у Бањалуци Милена Бркић каже за “Глас” да је Српска у поређењу са свијетом, када је у питању број гојазних особа, на средини љествице, с тим да се из године у годину помјера ка врху скале. 

- Гојазност је у свијету као хронична незаразна болест, у самом врху проблема. Томе је допринио прије свега брз начин живота и конзумирање нездраве хране. Људи се веома мало крећу, презаузети су послом, омладина ријетко упражњава физичку активност јер се све више бави телефонима. Све је то утицало на убрзан развој инсулинске резистенције која је опет допринијела максималном развоју гојазности. То је један зачарани круг - прича Бркићева.

Позитивна ствар је, каже Бркићева, што се у посљедње вријеме све више и гласније прича о проблемима које може проузроковати неправилна исхрана.

- Примјећујем да је свијест код грађана све развијенија, да људи обраћају пажњу шта једу, практикују тестирање липидног и крвног профила, који и те како могу утицати на развој метаболичке болести. Захваљујући раду ендокринолога и нутрициониста превенција даје одређене резултате. Истина је да то иде врло тешко, треба доста времена да се особа пребаци на такозвани дијететско-хигијенски режим, али важно је да се ради на том пољу - сматра Бркићева.

Трошкови

Милена Бркић каже да забринутост због гојазности постоји и о питању финансија јер трошкови лијечења нису нимало занемарљиви.

- То је болест која много кошта и пацијенте и цијело друштво. И за ту болест као и за сваку другу мора се издвојити доста новца за лијечење јер може да изазове дијабетес, кардиоваскуларне болести, а хоспитализација и лијечење пацијента који има мождани или срчани удар није нимало јефтина - додала је Бркићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.