Видовдан кроз вијекове: Преглед значајних догађаја у српској историји

 Овај дан празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква, код Срба је познат под називом Видовдан, док се код Бугара назива Видовден или Видов ден.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из богате историјске баштине и догађаја који су се везали за овај датум.

Један од најзначајнијих догађаја је Косовски бој који се одиграо 1389. године. У тој судбоносној борби, српска војска под вођством кнеза Лазара храбро се суочила с турском војском под вођством султана Мурата. Иако је битка завршена без одлучујуће побједе, њен симболички значај за српски народ остао је неизбрисив.

Кнез Лазар је страдао, а његово мученичко страдање симболизује храброст и жртву у борби за слободу. Видовдан је такође прилика за обиљежавање црквеног празника Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика, који се слави од почетка 20. вијека.

Тај дан се осим светог Амоса посебно сјећа кнеза Лазара и других српских мученика који су положили своје животе у борби за вјеру и слободу.

Осим Косовског боја, на Видовдан су се одиграли и други важни догађаји који су оставили дубок траг у историји.

Међу њима су доношење Намјесничког устава Кнежевине Србије 1869. године, проглашење рата Турској од стране Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе 1876. године, расправа о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу 1878. године.

Видовдан је био и датум атентата на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године, што је био повод за избијање Првог свјетског рата, који на исти датум 1919. окончан Версајским споразумом.

Године 1921., српски краљ Александар I Карађорђевић донио је Видовдански устав, а истог дана је покушан и атентат на њега од стране Спасоја Стејића Баће.

Видовдан није само датум који обиљежава историјске догађаје, већ је и симбол српског националног идентитета и духовности. Кроз вијекове, овај празник је преношен с кољена на кољено, чувајући сећање на храброст и жртву предака.

У годинама које су услиједиле, Видовдан је наставио да буде симболичан, године 1950, пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, назван "Аутопут Братство-Јединство", који је био резултат изградње омладинских радних бригада из свих крајева Југославије. Године 1990, амандмани на Устав Хрватске су усвојени, а Срби више нису били конститутивни народ.

На Видовдан 1992. године пробијен је коридор код Брчког, спојена су два дијела Републике Српске и успостављена веза западног дијела Републике Српске са Србијом, због чега је назван коридором живота.

Године 2001. на Видовдан Слободан Милошевић је изручен трибуналу у Хагу, а пет година послије на овај датум Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192. земља чланица.

Ови догађаји су само неки од многих који су се одиграли на Видовдан, показујући да овај празник и даље има важност у савременој историји и политици, пише SeeSrpska.

Видовдан остаје дубоко укорењен у српском народу као симбол храбрости, отпора и слободе, и наставља се обиљежавати с посебним пијететом и значајем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.