Велики корак ка незабораву: Први пут обиљежен празник Ливањских новомученика
БЕОГРАД – У цркви Светог Марка у Београду данас је служена литургија Ливањским новомученицима, жртвама усташког покоља у ливањском крају, почињеног крајем јула 1941. године, када су хрватски фашисти за три дана ликвидирали око 1.600 Срба.
Првој литургији посвећеној Ливањским новомученицима, које је недавно канонизовао Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ), присуствовали су потомци жртава, ливањски Срби и представници удружења која чувају сјећање на жртве Другог свјетског рата.
Тиме је први пут обиљежен празник Ливањских новомученика, који се од данас, одлуком Сабора СПЦ, прославља истовремено са празником Огњене Марије, на дан када је највећи број њих погубљен у крвавом усташком походу на Србе у Ливањском пољу.
Члан Управног одбора Удружења "Огњена Марија Ливањска" Дијана Ковачић истакла је да се страдање ливањских Срба ове године, умјесто парастосима и поменима, који су одржавани до сада, обиљежава литургијски и молитвеним окупљањима и у Ливну, ливањским селима Челебић, Чапразлије и Губин, као и на Флориди и другим мјестима широм свијета гдје живе потомци Срба из Ливна и околине.
Синиша Јагодић из Управног одбора "Огњене Марије Ливањске" оцијенио је да је литургија Ливањским новомученицима у Цркви Светог Марка историјски дан за потомке жртава и све ливањске Србе.
-Наши преци су постали свети. То је велики корак ка незабораву. Данас је све на продају и све се купује и плаћа. Морамо схватити да је чување сјећања на страдање ливањских Срба борба за истину и правду - рекао је Јагодић Срни.
Он је оцијенио да ће данашњи догађај знатно допринијети култури сјећања, јер показује какво је ко мјесто заслужио у историји.
-Наши преци ће се помињати као свеци, док потомци оних који су починили злочине треба да се стиде својих предака и њихових недјела. Ово је велика победа нашег народа. Била је то и велика жртва, баш као што је била жртва и живети са таквим људима, јер ту није била нека војска. Уз ретке изузетке, злочине над ливањским Србима су чиниле њихове комшије - објаснио је Јагодић.
Литургије у част невиних српских жртава у ливањском крају омогућио је Сабор СПЦ у мају одлуком да се свештеници Илија Будимир, Коста Станишић и Ристо Ћатић, заједно са свим Ливањским новомученицима, приброје сабору светих.
Усташе су од 28. до 30. јула 1941. године на ливањском подручју убиле 1.587 Срба, међу њима и много жена и дјеце, од којих око 250 није било стасало ни за основну школу.
Већина жртава скончала је у крашким јамама, дубљим од 20 метара, гдје су их џелати, завезавши им руке жицом, живе бацали.
У тродневном крвавом пиру усташе су убијале читаве породице, а погубљено је више од 100 чланова фамилија Пажин, Ерцег и Лалић, и то у свакој од њих.
Поједина села попут Голињева, гдје је ликвидирано око 230 људи, остала су без иједног становника српске националности.
Ливањски Срби убијани су на стратиштима попут Пролога, школе у Челебићу, јамама Бикуша, Равни Долац, Камешница, Тушница, Рубића Долац и Греда, на ливадама, али и у купрешким шумама и у околини Бугојна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
