Велика Госпојина као Слава и Симбол Вјере
Српска православна црква данас слави празник Успења Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици који је у народу познат као Велика Госпојина.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
За тај велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се вјерује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се вјерници и вјернице причешћују на Велику Госпојину.
Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у сриједу или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликана је у манастиру Жича, задужбини Немањића.
За Великом Госпојином слиједи и Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина која се обиљежава 21. септембра.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживјела још 48 година. Предање каже да је Богородица живјела 60 година, а према неким изворима 72 године. Надживјела је свога сина, наставила његову мисију и била свједок многих догађања.
Посљедњих 15 година провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос повјерио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео на небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница.
Грачаница ће започети и програм тронедељног обиљежавања Дана општине.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Вјерници масовно посјећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, гдје се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Вријеме између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве - хајдучку траву, кићицу, угаслицу и друге којима лијече разне болести.
По народном вјеровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не треба склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излијечити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
