Ведран Антољак, експерт за дигиталну трансформацију: Инвестирајте у људе, не у зграде

Милијана Латиновић
Ведран Антољак, експерт за дигиталну трансформацију: Инвестирајте у људе, не у зграде

Дигитална трансформација за било коју земљу или регион није ствар избора, већ нужност без које нећемо моћи да задржимо конкурентност. “Ковид” нас је убрзао на овом путу те смо за само годину напредовали седам година у дигиталном смислу.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” експерт за дигиталну трансформацију из Хрватске Ведран Антољак иза кога су године искуства у савјетовању за дигитално доба и велики пројекти не само у Хрватској већ и у Тајланду и Јерменији. Тренутно пише књигу о стратешкој агилности, те договара истраживачке пројекте и у Републици Српској и Србији.

- Дигитална трансформација у фокус ставља човјека, наше стварне потребе и служи да стекнемо способности, вјештине и знања како бисмо могли у овом убрзаном, експоненцијалном свијету живјети боље, да будемо конкурентнији у послу и спремни на све што долази - рекао је Антољак.

ГЛАС: Да ли је дигитална трансформација крупан залогај за регион?

АНТОЉАК: Она се често погрешно интерпретира на начин да је поистовјећују са информационим технологијама (ИТ). Након десетак година практичног искуства, писања и истраживања могу да кажем да то није истина. Дигитална трансформација у фокус ставља човјека. Живимо у експоненцијалном свијету у коме се дуплицира знање. Примјера ради, 1900. године то је било сваких 100 година, а данас је сваких 12 сати. Нема говора о томе да ли се морамо дигитално трансформисати или не, морамо. То вам је као што зими носимо капут, иначе ћемо се смрзнути.

ГЛАС: Зашто у дигиталну трансформацију улагати у вријеме кризе?

АНТОЉАК: Можда ћу звучати политички некоректно, али захваљујући “ковиду” цијели свијет је напредовао у дигиталном смислу. Можда је овдје код нас, у региону, то још и израженије јер смо сви кренули са нижих позиција па смо морали брзо улагати у технологију и разне сервисе. Промијенио се наш начин пословања, али и живота. Прије неколико година “zoom” састанци су били ријеткост, а данас је то свакодневица не само у пословном већ и у приватном животу. Наш ментални склоп се почиње мијењати. Дигитално постаје контекст живота, то није само технологија, дигитално је начин размишљања. Све се мијења.

ГЛАС: Ко је најугроженији да мора хитно предузети овај корак?

АНТОЉАК: Вјерујем да су најугроженији они који држе челне позиције у својим секторима. Њима долазе два зла, или два нападача. Један су глобалне свјетске платформе попут “Гугла” и “Фејсбука”. Они нападају разне секторе данас. “Амазон” је у Индији прије годину ушао у е-апотеке да можете лијекове наручити преко интернета. У року од годину дана потукли су цијелу фармацеутску индустрију. То су опасности и за наш регион. Други нападач су стартапови. Примјер је Мате Римац из Хрватске. Света Недеља је мјесто са око 7.000 људи и он је ту успио направити чудо свјетског ранга. Стартапови, макар долазили из најмањег села Републике Српске, Хрватске, Србије или Црне Горе, у могућности су да са јаком интернетском везом сруше огромне компаније, лидере на тржишту.

ГЛАС: Стиче се утисак да су бар до сада домаће компаније углавном улагале у зграде и машине. Како мијењати ту свијест?

АНТОЉАК: Покушаћу то илустровати кроз некаквих 75 година берзе и вриједности компанија на берзи. Прије 75 година, када смо гледали фирме на америчкој берзи, 500 највећих на свијету, око 90 одсто била је материјална, а десет одсто интелектуална имовина. Данас је око осам одсто вриједност тих њихових зграда, аутомобила и слично, а 93 одсто чини интелектуални капитал. Моја препорука свим компанијама увијек је да инвестирају у људе, а не у зграде. Оно што је можда кочница у свим предузећима јесте што се директор бира на четири године. То је погрешно, јер он не гледа шта ће бити за 30 година. Треба увести неке нове механизме како би те компаније размишљале даље, да имају могућност и да погријеше како би створиле нешто на дуже стазе што је пуно вредније.

ГЛАС: Кажу да дигитална трансформација почиње и прије него што донесемо одлуку о томе, али да нема крај?

АНТОЉАК: То је процес преласка из традиционалног на савремено пословање и сама дефиниција показује да је ријеч о дугорочном процесу. У пракси, када фирма иде у дигиталну трансформацију, прво школује руководећи кадар, унапређује његове дигиталне вјештине, уређује ИТ систем и слично. Оно што је дужи процес то је стратешка агилност. Када направите први корак, потребно је да онда посложите људе и ментални склоп и организацију тако да их ништа не може изненадити. Треба код њих изградити спремност да могу да одговоре на сваки изазов и истовремено да препознају нове прилике које пружа дигитални контекст. Мало књига је написано о томе, али све иде у правцу да дигитална трансформација прерасте у стратешку агилност.

Учешће на “Forwardу”

ГЛАС: Били сте и један од учесника на “Forward” конференцији, колико су такви догађаји значајни за размјену искустава?

АНТОЉАК: Конференције попут “Forwardа” су изузетно важне. У региону, али и у свијету, један од највећих разлога зашто само 30 одсто дигиталних трансформација успије је због тога што они који доносе одлуке не разумију шта значи дигитална трансформација. Зато је први корак да се у том смјеру образују прво доносиоци одлука. Примјера ради, дођете на састанак код генералног директора неке велике компаније, саслуша вас два минута и упути на директора ИТ сектора. То је примјер када један руководилац и доносилац одлука не разумије шта је дигитална трансформација, а с тим се суочава цијели регион.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана