Усјековање главе Светог Јована Крститеља - ево зашто не треба да се једе нити пије нешто црвено

ГС
Усјековање главе Светог Јована Крститеља - ево зашто не треба да се једе нити пије нешто црвено

Православни хришћани и Српска православна црква обиљежавају успомену на смрт пророка, претече и крститеља светог Јована.

Свети Јован се слави и 20. јануара, у знак поштовања према свецу који је, по предању, крстио Исуса Христа. 

Никако не треба да се једе или пије нешто црвено, јер подсјећа на проливену крв Светог Јована Крститеља.

Српска православна црква овај празник сврстава међу славе. У хришћанском свијету се обиљежава као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин  царица Јелена.

Тада се подсјећа на страдање светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипе, глава одсјечена (“усјекована”) и на тањиру донијета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива “Усјековање”.

Свети Јован се назива Крститељ јер је крстио Исуса Христа и, према предању, у њему препознао сина Божјег. Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Јован је, по предању, примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је “живео у греху” са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој чувени плес “Седам велова”, послије којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу светог Јована.

Иродијада је захтјевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тијела, у страху да Свети Јован не васкрсне.

Дан Усековања вјерници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Такође, не треба радити никакве теже послове.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана