Уочено станиште ендемске врсте тритона

Биолог и експерт за водоземце и гмизавце Саудин Мердан из Олова каже да је македонски тритон највреднији налаз током јучерашњег првог дана истраживања, уз седам до осам пронађених примјерака водоземаца и гмизаваца.

"Ради се о ендемској врсти тритона за Балканско подручје и мислимо да је ова локација на којој смо га пронашли за сада највећа популација македонског тритона у БиХ", изјавио је новинарима Мердан, појаснивши да је БиХ најсјевернија граница тритона који се пружа до Грчке.

Он каже да је импозантна разноликост станишта на Озрену.

Секретар Удружења "Фојничани" Маглај Давор Шупуковић изјавио је да је Научно-истраживачки камп "Озрен", који траје пет дана, наставак прошлогодишњег истраживања ради утврђивању "нултог стања" Озрена, с обзиром на то да изузев Гостиља шире подручје није истраживано, а које је просторним планом Републике Српске предвиђено као заштићено подручје у рангу националног парка.

Шупуковић је указао на тренутно добре налазе истраживања из херпетофауне и навео да ће сви подаци уз извјештаје бити достављени и Заводу за заштиту културно -историјског и природног насљеђа Републике Српске, који је и службено подржао ово истрживање.

Према његовим ријечиа на терену је 30 истраживача - спеолога, биоспеолога, херпетолога, орнитолога, ентемолога, ботаничара и других профила, који долазе из земаља бивше Југославије и из Пољске.

Биоспелеолог из Сјеверне Македоније Марин Комљенов подсјетио је на резултате прошлогодишњег истраживања пећине Мокре Мегаре и околине који указују на потенцијално постојање неколико нових врста, уз пронађеног и по први пут фотографисаног ендемског инсекта "Маглајски големаш" /дувалиус маглајенсис/.

"Нашли смо и потенцијалне нове врсте бескичмењака - водени рачић из рода нифаргус, паук из рода порома, можда буде и неких других, видјећемо. Примјерци су дати стручњацима на обраду и очекујемо резултате", изјавио је Комљенов.

Спелеолог и члан Спелеолошког клуба "Понир" из Бањалуке Милан Гаврић каже да су јуче истраживали два објекта - Велики и Мали понор, док је тим из Пољска истраживао јаму, а данас дио екипе ће истраживати локалитет "Мокре Мегаре".

"За Озрен није специфичан тај крашки елемент, али изненадили смо се јер је овдје више понора и пећинских облика него јамски и вертикални објекти. Интересантни су", изјавио је Гаврић.

Инжењер заштите животне средине Зоран Пољашевић, који је и предсједник Еколошког удружења "Озренски студенац" из Сочковца, каже да је истраживање одлична прилика да се заштити подручје планине Озрен у складу са просторним плановима Републике Српске, те општине Петрово и града Добоја.

Он каже да, уз богат и разноврсан биодиверзитет, Озрен има и бројне културно-историјске споменике, стећке и манастире који указују на историјски континуитет Срба на овом подручју.

Истраживање је уз бројне донаторе финасијски подржала и Мисија ОЕБС-а у БиХ чији је представник привремене канцеларије у Маглају Ален Ћолић рекао да подржавају невладине организације и пројекте на очувању и туристичкој промоцији природног богатства на подручју Добоја, Петрова,Маглаја,Жепча и Завидовића .

Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа пружио је службену подршку истраживању биодиверзитета планине Озрен, које заједнички реализирају Удружење грађана "Фојничани" Маглај, Мрежа за заштиту природе у БиХ и организације цивилног друштва из Петрова и Добоја.

Влада Републике Српске је крајем децембра 2021. године прогласила Заштићено станиште Гостиљ на планини Озрен као станиште траве иве, која је и основна вриједност подручја.

Елемент нематеријалног културног насљеђа Републике Српске "Брање траве иве на Озрену" 28. новембра 2018. уврштен на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства Унеска.

Осим траве иве, флористичким истраживањима утврђено је богатство биљним врстама, од којих су поједине ријетке и значајне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.