Украјинска криза поскупјела сировине и пореметила снабдијевање

Егрлић наводи да нема гране привреде у БиХ која није осјетила посљедице ове кризе и прецизира да се њени директни ефекти односе на спољнотрговински промет БиХ са Русијом и Украјином.

Ту је најпогођенији сегмент извоз воћа и лијекова, како због отежаног транспорта тако и због питања платног промета и наплате доспјелих потраживања.

Према његовим ријечима, најрањивији је пољопривредно-прехрамбени сектор, а наруку не иду ни рестрикције које су неке земље увеле БиХ за набавку сировина, производа.

"Цијене сировина су, у просјеку, повећане за 40 до 60 одсто, а цијене амбалаже и паковање од 20 до 40 одсто, уколико их је могуће набавити у траженој количини, што утиче на тренутне малопродјане цијене. Такође, генерално тржиште је нестабилно и скоро на дневној основи мијењају се цијене сировина у прерађивачкој индустрији", наглашава Егрлић и додаје да је цијена увозног минералног ђубрива знатно повећана у претходном периоду.

Он наводи да се и перадарски сектор, један од најразвијенијих подсектора пољопривредно-прехрамбене индустрије, суочава са великим изазовима код набавке сировине, те да у посљедњих 10 година цијена сојине сачме никад није била виша него данас, што утиче и на саму производњу.

Према његовим ријечима, украјинска криза одразила се на компаније БиХ у три правца - губитак иностраног тржишта или губитак одређених ино-купаца, прекиди и отежан ланац снабдијевања, те раст цијена и инфлаторни притисак.

"Не смијемо заборавити на пораст цијена енергената који врши додатни притисак на све компаније у БиХ. Нису оне све у истом положају да би се на исти начин могле изборити са оваквим притисцима", напомиње Егрлић, уз оцјену да фирме морају показати флексибилност, те тражити алтернативне добављаче.

У трагању, Спољнотрговиснка комора БиХ стоји на располагању компанијама, путем својих међународних база добављача, те путем инцијативе да се тренутно прикупљају захтјеви привредника који се односе на упућивање приједлога Министарству спољне трговине и економских односа за уврштавање одређених репроматеријала, односно сировина, у одлуку о привременој суспензији царина на одређене репроматеријале или сировине за 2023. годину.

"Будући да економија БиХ већину свог извоза заснива на извозу у ЕУ, а нарочито металска и електро индустрија, од великог значаја је економска ситуација у земљама партнерима и њихова флексибилност у пренебрегавању кризе", каже Егрлић у интервјуу Срни.

Он поручује да се не смију занемарити ни нестабилне цијене енергената, те подсјећа да су, откако је почео рат у Украјини, цијене горива нагло порасле у многим регијама, а на неким мјестима се готово удвостручиле, посебно на европском континенту и у Америци, узрокујући озбиљне потешкоће у приливу новца за друмске транспортне оператере.

Према Егрлићевим ријечима, трговине и ланци набавке правдају повећања цијена и ограничења доступности производа због проблема у снабдијевању, који произлазе из индустрије друмског транспорта, која се бори да задовољи растућу потражњу и остане солвентна.

"Транспортни оператери више нису у могућности да управљају услугама мобилности и логистике у јасном и предвидивом оперативном окружењу. Док се боре с дугорочним уговорним споразумима, мала и средња предузећа посебно су приморана да престану пружати услуге својим клијентима. Она неће бити у могућности да изврше потребна улагања која су потребна да би се придржавали већег притиска политике декарбонизације", појашњава предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Ахмет Егрлић.

Он сматра да надлежне институције у БиХ морају подржати друмске превознике и основне услуге које пружају економијама и заједницама које зависе од њих, те направити разлику између комерцијалне и приватне употребе дизела.

Треба смањити порезе /порез на додату вриједност, акцизе/, уравнотежити снабдијевање ослобађањем стратешких резерви нафте и гаса, те подржати готовински ток оператера одлагањем плаћања пореза и социјалних дажбина, подстицањем одгађања отплате приватних кредита и лизинга.

"Међународни друмски превоз роба и путника зависан је од цијене дизел-горива, те свако видљиво повећење цијена дизел-горива, како на тржишту у БиХ тако ван ње, неминовно доводи до повећања цијена ових услуга", упозорава Егрлић.

Он подсјећа да код међународног превоза терета /који превозници из БиХ могу обављати не само билатерано, него и између трећих држава/ на цијену транспортне услуге утиче цијена дизел-горива на рути обављања таквог превоза, док је унутрашњи превоз робе и путника зависан од цијене горива на тржишту БиХ и у складу с тим дефинише цијену услуге.

"Превозници који већ до сада нису ишли у повећање цијена дефинитвно ће то учинити, а за то је више разлога. Смањен обим рада, као и број превезених путника који је узрокован пандемијом вируса корона. Смањење обима рада у превозу не прати паралелно смањење свих трошкова пословања ових компанија. Многи трошкови пословања остају присутни и након обустављања самог превоза", појашњава Егрлић.

Он помиње и повећање цијена рада, односно повећања плата у свим секторима, па тако и у сектору превоза, као и то да су превозници суочени са недостатком квалитетне радне снаге, односно квалитетних возача, који је узрокован одласком великог броја возача на рад у ЕУ.

Усљед тога, према ријечима предсједника Спољнотрговинске коморе, дошло је и до недостатка возача на тржишту рада, а самим тим и повећања примања возача, чиме су порасли и трошкови обављања превоза.

"Због свега наведеног, превозници ће морати извршити повећање цијена услуга, које ће се кретати у распону од 10 до 20 одсто, у зависности од врсте превоза, односно о ком превозу се ради, на шта утиче велики број параметара у структури његових трошкова", закључује Егрлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.