Ујић: У прихватним центрима око 1.750 миграната

Он је истакао да је ситуација у БиХ о питању прилива миграната тренутно стабилна, нарочито у поређењу са оном у јануару 2021. године.

"Тренутни број миграната у прихватним центрима у свим смјештајним капацитетима је око 1.750 и додатних 300 изван прихватних центара у БиХ", навео је Ујић.

Он подсјећа да су у БиХ у функцији четири привремена центра за прихват и смјештај миграната капацитета око 5.000 мјеста, што је у овом тренутку више него довољно за број миграната који се налази у БиХ.

Ујић подсјећа да је Савјет министара у децембру прошле године усвојио Стратегију у области миграција и азила за период 2021-2025. године и додаје да је Служба за послове са странцима активно учествовала у изради Стратегије коју је предложило Министарство безбједности.

"Овом стратегијом дефинисано је седам стратешких циљева, међу којима су: унапређење система свеобухватног управљања политикама миграција и азила, повећање ефикасности контроле границе, ефикасније управљање незаконитим миграцијама на територији БиХ, унапређење система азила, ефикаснија борба против кријумчарења миграната и трговине људима, подршка законитим миграцијама и интеграција странаца који законито бораве у БиХ, те јачање механизама координације у управљању миграцијама и азилом", прецизирао је Ујић.

Након стратегије слиједи акциони план за управљање миграцијама

Према његовим ријечима, након што буду направљене одређене корекције, требало би да буде усвојен и акциони план за период 2021-2025. година у вези са спровођењем Стратегије у области миграција и азила.

"Очекујем да ће се доношењем стратешких докумената обезбиједити развој квалитетног система миграција и азила у БиХ у складу са стандардима ЕУ, те омогућити активно учешће у овим областима на регионалном нивоу", рекао је Ујић.

Он је потврдио да је у прошлој години забиљежен значајан прилив миграната у БиХ и да је предмет рада Службе за послове са странцима било више од 27.000 миграната.

Према његовим ријечима, притисак је нарочито био изражен у септембру и октобру прошле године када је прилив био и до 200 миграната дневно.

Ујић каже да се са лошијим временским условима смањује број покушаја уласка миграната у БиХ.

"Карактеристично је да се у 2022. години структура миграната промијенила јер смо у ранијем периоду имали доминантно држављане Пакистана, Авганистана, Ирака, а у посљедњем периоду све их је више из земаље субсахарске регије тако да је повећан број држављана Бурундија, Камеруна, Гамбије", навео је Ујић.

Према његовим ријечима, значајан удио у том броју заузимају и држављани Индије, Бангладеша, Непала. У највећој мјери заступљена је категорија економских миграната из земаља које нису захваћене ратним дешавањима.

И даље су битни хуманитарни и безбједосни аспекти миграција

"БиХ је транзитна земља коју мигранти користе за прелазак у земље ЕУ и због тога мигрантску ситуацију Служба за послове са странцима посматра са два аспекта - безбједносног и хуманитарног. Питање хуманитарног збрињавања миграната је веома сложено због недостатка буџетских средстава и у знатној мјери БиХ се ослања на фондове ЕУ. Карактеристично је да је најзначајнија помоћ коју прима БиХ усмјерена дирекно ка мигрантима, док је јачање капацитета институција БиХ заступљено у недовољној мјери", нагласио је Ујић.

Зато у хуманитарном дијелу, истакао је он, значајну улогу имају међународне организације које пружају подршку Служби тако да су сви мигранти који дођу у БиХ адекватно хуманитарно збринути.

С друге стране, додао је он, Служба за послове са странцима, водећи рачуна о безбједности БиХ и њених грађана, сваког мигранта региструје, узима му биометријске податке, те се с њима обављају интервјуи, настојећи да се дође до сазнања о рутама кретања, потенцијалним мрежама кријумчара и прикупљају се докази који ће се користити у поступку реадмисије.

Ујић је рекао да се прикупљени подаци размјењују са осталим безбједносним агенцијама у БиХ ради даље провјере у њиховим базама података и откривања потенцијалних безбједносних пријетњи, чиме се даје значајан допринос заштити безбједносног система БиХ.

Он је навео да су биометријски подаци кључни у безбједносном аспекту миграција, те да је на основу размјене података и извршених провјера идентификовано више лица која чине безбједносну пријетњу у БиХ.

Нема повећања броја лица из Украјине и Русије

Одговарајући на питање да ли је и у којој мјери специјална операција руске војске у Украјини утицала на миграције у региону, посебно у БиХ, он је рекао да држављани Русије и Украјине у БиХ могу боравити по праву безвизног боравка, те да у протеклом периоду није забиљежен значајан број лица из ових земаља.

Ујић је додао да је у марту прошле године забиљежен долазак одређеног броја држављана Украјине, али да тај број није био значајан. Већина њих већ се вратила у матичну земљу или је наставила пут према земљама ЕУ које су им обезбиједиле боље хуманитарне услове и приступ тржишту рада.

"Последњих дана примијећен је улазак одређеног броја држављана Руске Федерације, међутим то је још на нивоу стандардних бројки", навео је Ујић.

И без споразума између БиХ и Фронтекса служба ради ефикасно

Он је рекао да БиХ још није потписала споразум са Агенцијом за европску граничну и обалну стражу /ФРОНТЕКС/ који би омогућио значајнију сарадњу у областу упрваљања миграцијама.

"Оно што могу истаћи јесте да је Служба за послове са странцима у претходном периоду остварила сарадњу са ФРОНТЕКС-ом који нам је помогао у виду специјализоване опреме и јачања људских капацитета кроз бројне обуке које су припадници Службе за послове са странцима похађали у организацији ове европске агенције", навео је Ујић.

Он је изразио задовољство оствареним резултатима Службе за послове са странцима, посебно због тога што је Служба и поред ограничених материјалних ресурса, недостатка људских капацитета и буџетских средстава, ставила мигрантску кризу под контролу.

"Ми смо од 2017. године под притиском повећаног прилива миграната са истим људским и материјалним капацитетима. Упућујемо наше инспекторе из свих теренских центара у мјеста која су под повећаним притиском миграција, без могућности да остваре накнаде за свој додатни ангажман", каже Ујић.

Према његовим ријечима, Служба за послове са странцима протеклих година имала је велики одлив кадрова који су је напустили због одласка у пензију, на друга радна мјеста или у иностранство.

"Неопходно нам је занављање тих позиција, за шта чекамо одобрење Савјета министара. То нам је приоритет у наредном периоду, нарочито јер је интенција да Служба у потпуности преузме управљање привременим прихватним центрима у чему нам сада помажу међународне организације", нагласио је Ујић.

Он сматра да ће миграције на западнобалканској рути бити настављене и наредних година, нарочито сада када је Хрватска ушла у Шенгенску зону.

План - добровољно, али и присилно враћање миграната у матичне земље

Према његовим ријечима, фокус у наредном периоду биће на добровољном, али и присилном повратку миграната у њихове земље поријекла.

"Једина смо земља на Балкану која успјешно реализује враћање миграната у земљу поријекла. Имамо у плану да организујемо чартер летове како бисмо у матичне земље вратили сва лица која немају добре намјере и угрожавају безбједност БиХ. За наведено Служба има обучене службенике ескорта и пратње, а оно што је кључно јесу финансије, јер свако присилно удаљење изискује и знатна финансијска средства", нагласио је Ујић.

Упитан да ли ће се поново кандидовати за функцију директора Службе за послове са странцима, с обзиром на то да му истиче мандат, он је рекао да је у току конкурсна процедура за избор директора Службе, коју проводи Министарство безбједности, да је и он један од кандидата, а да коначну одлуку о именовању доноси Савјет министара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.