У Вурунама служен помен страдалим цивилима
НОВИ ГРАД - У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града вечерас је служен помен српским цивилима које су усташе убиле на Илиндан 1941. године.
Парастос код спомен-обиљежја и заједничке гробнице за 33 жртве и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве, углавном дјеца, служио је свештеник Ненад Радуловић.
“Ово је само једно од стратишта српског народа који је страдао у свим ратовима. Ово су наша света мјеста”, рекао је у бесједи свештеник Радуловић и додао да се ове године, уочи Васкрса упокојио Милан Ландуп, један од ријетких који је преживио овај злочин.
Међу пострадалима је и 14 дјеце до седам година, од којих двоје тек рођених те 1941. године. Најмлађа жртва је и рођена те 1941. године, а најстарија 1878. године.
У подруму куће Миле и Цвије Вуруна усташе су 2. августа 1941. године побиле 75 цивила, међу којима је било и тек рођене дјеце.
Након покоља, на гробљу недалеко од куће у којој се десио злочин, сахрањене су 42 жртве, а преостале 33, које у том тренутку није имао ко сахранити, покопане су у заједничку гробницу и ту су остале све до 2006. године када је обављена ексхумација и сахрана, а 2012. године изграђено спомен-обиљежје.
Савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Стјепан Мацановић рекао је да су усташе у Вурунама починиле страшан злочин.
“Наша је обавеза да његујемо културу сјећања, да се ово никад не понови. Свједоци смо да из свјетских центара моћи долазе притисци да се укине Република Српска. Ми морамо вољети и чувати Републику Српску која је гарант опстанка српског народа”, рекао је Мацановић.
Начелник општине Мирослав Дрљача каже да је заселак Вуруне пуст и да влада злокобан мук, а сваки долазак на ово мјесто оживљава сјећање на страшан злочин.
“Као да крици невиних жртава и данас одзвањају”, рекао је Дрљача.
Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић подсјетио је да су Вуруне прво стратише у овој општини у Другом свјетском рату.
“Довољно је рећи да је у Другом свјетском рату страдало 320 дјеце из насеља Горње и Доње Водичево и Добрљин”, рекао је Тодић.
Према његовим ријечима, Козарски устанички крај је био у центру Независне државе Хрватске и на удару злогласних усташких јединица.
“Поткозарје, које је у то вријеме имало око 100.000 становника, изгубило је 75.000 становника, међу којима 12.000 до 14.000 дјеце до 14 година”, рекао је Тодић.
Он је навео да је у новоградској општини само у два мјесеца 1941. године страдала трећина становништва од укупног броја жртава у Другом свјетском рату.
“У нашој општини је од подизања устанка, у јулу и августу 1941. године страдало 1.570 цивила, а на потезу Градишка-Бихаћ 120.000 људи”, рекао је Тодић.
Тодић каже да се ове демографске посљедице осјећају и данас.
У Другом свјетском рату страдало је 7.000 становника ове општине, 5.000 цивила, међу којима 850 дјеце до 14 година.
Крајем јула и почетком августа 1941. године једна бригада тек формиране “Павелићеве легије” задржала се на простору новоградске општине двадесетак дана и за то вријеме на најсвирепији начин убијала становништво новоградских села.
У овом погрому на подручју новоградске општине убијено је 106 дјеце, а само у засеоку Вуруне поклано је 24 дјеце.
Дио документационог материјала о страдању у Вурунама је у Музеју геноцида у Београду, а један дио у општини Нови Град.
Овај и друге злочине усташке власти Независне Државе Хрватске почетком августа 1941. године, када је на простору Крајине побијено на десетине хиљада српских цивила, тематски обрађује књига професора Милоша Вујановића “Крвави печат”, објављена 2008. године, настала на основу прикупљеног материјала и сјећања преживјелих.
Обиљежавање Дана страдања цивилног становништва општине Нови Град данас је почело парастосом у Храму Свете великомученице Марине у Масловарама за 296 страдалих из Масловара, Црне Ријеке и Јошаве. Потом је служен и помен код спомен-костурница у Црној Ријеци и у Благај Ријеци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
