Марковић: У три квартала 841 милион KM страних инвестиција

Марковићева је навела да је ријеч о прелиминарним подацима Централне банке БиХ који су подложни накнадним ревизијама, те да се сваки поремећај на тржишту ЕУ аутоматски рефлектује на привреду БиХ, наглашавајући да су ту свакако и слабости пословног амбијента у БиХ и тренутне економске ситуације у земљи.

Према њеним ријечима, у првом полугодишту лани највише директних страних инвестицијама, и то 232,3 милиона КМ регистровано је у финансијским услужним дјелатностима, осим осигурања и пензијских фондова, затим у трговини на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима, 133 милиона КМ.

Марковићева је навела да су директне стране инвестиције у производњу базних метала износиле 129,5 милиона КМ, у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији 124,3 милиона КМ, те трговини на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима, 69,8 милиона КМ.

Говорећи о гринфилд инвестицијама у БиХ, она је истакла да је један од значајнијих пројекат “Фојт хидро Босниа” Лукавац - њемачка инвестиција од 22,6 милиона КМ, те вјетроелектрана “Ивовик” чија укупна инвестиција у прошлој години износи 85 милиона евра с тим што ће до јуна, када се очекује окончање овог пројекта, укупан уложен износ бити 130 милиона евра.

Према њеним ријечима, мултинационална компанија “Сузлон винд енерџи” реализује пројекат изградње вјетроелектране Иван Седло, сестринске фирме “Аста Босна” из Цазина и фабрика за производњу компонената за пренос енергије “АСТА”  из Аустрије уложиле су у Цазину око 12 милиона евра у производњу.

“Што се тиче ове врсте улагања, у пракси је најтеже реализовати гринфилд инвестицију која подразумијева изградњу и отварање потпуно новог предузећа. Изградња подразумијева куповину земљишта, добијање грађевинске дозволе, уз све остале административне процедуре, а свједоци смо да се на добијање дозволе у БиХ чека дуже него што би требало”, истакла је Марковићева и додала да ово није случај само у БиХ, него и у сусједним земљама.

Према њеним ријечима, ако се одлуче покренути ову врсту инвестиције у БиХ, инвеститори се морају наоружати стрпљењем, а познато је да је за сваког инвеститора вријеме новац и да га неће трошити на спору администрацију у земљи.

“Једна држава највише користи има управо из гринфилд инвестиција, посебно ако се инвестира у производњу. Ријеч је о ланчаном ефекту овакве инвестиције на локалну привреду и оне су стога најпожељније, посебно у производњи”, нагласила је Марковићева.

Она сматра да је неопходно што више радити на унапређењу привредних прилика и услова у земљи, побољшању привредног амбијента које подразумијева спровођење потребних реформи које представљају препреке домаћим и страним инвеститорима за њихово ширење и пословање у већем обиму.

“Тек након спровођења потребних реформи можемо се надати већем доласку страних инвеститора, а то се неће десити преко ноћи. Потребно је много времена да се у пракси примијене промјене, јер се много лакше изгласавају промјене него што се реализују на терену. Страни инвеститори ће долазити у већој мјери у нашу земљу тек када пословни амбијент буде атрактивнији за њихова улагања”, упозорила је Марковићева.

Она је навела да је БиХ, према подацима Конференције УН о трговини и развоју /УНЦТАД/, а према укупно регистованом стању директних страних инвестиција на крају 2021. године, на трећем мјесту иза Србије и Албаније у оквиру групе земаља западног Балкана или пета на листи земаља региона, ако се уврсте Хрватска и Словенија.

“Од земаља региона, по укупном приливу страних инвестиција у децембру 2021, предњаче Србија са 52,775 милиона долара, Хрватска са 38,898 милиона долара и Словенија са 20,043 милиона долара, а слиједе Албанија са 10,074 милиона долара, БиХ са 9,474 милиона долара, Сјеверна Македонија са 7,248 милиона долара и Црна Гора са 6,361 милион долара”, рекла је Марковићева.

Она каже да, за разлику од БиХ, Србија између осталог нуди значајне подстицаје за инвеститоре, што увелико доприноси приливу страних улагања у тој земљи.

“Ако погледамо извјештај жДуинг бизнисаж, можемо виђети да је по питању лакоће пословања у земљама региона, БиХ позиционирана ниже на љествици у односу на већину тих земаља. Лакоћа пословања је један од предуслова за привлачење страног капитала. Ту су и уставно уређење земље и законска рјешења на различитим нивоима власти, што БиХ чини комплекснијом за пословање”, навела је Марковићева.

Говорећи о проблемима са којима су суочавају инвеститори у БиХ протеклих година, она је рекла да се они односе на спорост судова код наплате потраживања, пореске процедуре /рокови, документација/, неријешена власничка питања, неуређене земљишне књиге /осим за одређен број општина/, издавање сагласности /водне, електроенергетске, инфраструктурне/.

Према њеним ријечима, инвеститори се жале и на корупцију и постојање сиве економије, односно нелојалне конкуренције, високу стопу доприноса на плате, компликоване административне процедуре, многа питања везана за порез на додатну вриједност /ПДВ/, компликоване извозне и увозне царинске процедуре, дуготрајне процедуре за издавање радних и боравишних дозвола, питање инспекција и друго.

Када је ријеч о раду Фипе у овој години, Марковићева је рекла да планирају покренути још једну програмску активност, односно прединвестициону подршку страним инвеститорима.

Она је појаснила да би се те активности огледале у испитивању тржишта, анализи могућности за улагање, одржавању контаката са предлагачима пројеката, али и са надлежним институцијама с циљем омогућавања олакшаног исходовања дозвола, као и у помоћи и савјету током процеса регистрације компаније.

“Цијенимо да бисмо овом активношћу олакшали и помогли страним инвеститорима да се одлуче да остану у БиХ, а не да иду у неку другу земљу у окружењу. Такође, да уз нашу подршку лакше разријеше све захтјеве које наша администрација налаже у фази регистрације и почетка реализације инвестиције”, закључила је Марковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.