У Српској забиљежен један случај Легионарске болести

Начелник Службе за епидемиологију у овом институту Нина Родић Вукмир рекла је да је легионарска болест тешка инфекција узрокована бактеријом легионела, а најчешће се манифестује као атипична упала плућа.

Она је навела да је легионела широко распрострањена и да се посебно лако одржава и размножава у води и влажном тлу.

"Иако се легионеле могу пронаћи у воденим екосистемима, као што су језера, ријеке и термални извори, у великом броју су присутне у различитим системима за водоснабдијевање као што торњеви, водовод, фонтане, водоскок, уређаји за хлађење, загријавање и испаравање воде и овлаживање ваздуха", рекла је Вукмирова.

Она је навела да, када услови у тим објектима или системима постану повољни за легионеле, могу се размножити у довољној количини да водени аеросол постане инфективан по човјека.

"С обзиром да томе посебно погодује стајање воде и температура између 20 и 50 степени Целзијусових, главни извор заразе представљају системи за загријавање воде, посебно они дотрајали због немогућности постизања одговарајуће температуре", навела је Вукмирова.

Она је додала да бактерија може преживјети у широком распону услова околине, од нула до 63 степена Целзијусових и пе ха вриједности од пет до 8,5. Годинама преживљава у води на температури од два до осам степени, толерантна је на хлор и отпорна на процес хлоризације воде.

Вукмирова је истакла да се узрочник преноси удисањем контаминираног аеросола који се ствара приликом туширања и прања на славинама, у расхладним торњевима и овлаживачима ваздуха, изнад базена са пјеном и ђакузијима, а могућ је и пренос микроаспирацијом и током разних медицинских захвата у болницама.

"Може колонизовати водоводну дистрибутивну мрежу што представља важан пут ширења легионела, које на тај начин могу доспјети до болница, рекреативних центара, домаћинстава", указала је Вукмирова.

Она је напоменула да нема интерхуманог преноса и да заражена особа не може заразити друге.

Вукмирова је навела да обољети могу здраве особе свих доби, а да у ризичне факторе спадају старије особе, ослабљен имунитет, присутне хроничне болести, пушење и алкохолизам, док мушки пол нешто чешће оболијева.

"Легионеле су одговорне за два до 15 одсто упала плућа у општој популацији", рекла је Вукмирова.

Она је додала да се легионелоза јавља у два различита клиничка облика, и то лакши који се назива се понтијачка грозница која се испољава као блажа респираторна болест слична грипу, без упале плућа.

"Обично долази до појаве повишене тјелесне температуре, болова у мишићима, главобоље те врло благих симптома респираторног тракта. Инкубација траје од пет до 43 часа, а сама болест око седам дана", појаснила је Вукмирова.

Према њеним ријечима, тежи облик је легионарска болест са пнеумонијом и она нема посебне клиничке карактеристике које је јасно разликују од других врста упале плућа.

"Након инкубације у трајању од два до 10 дана долази до изненадног наступа сувог кашља, болова у грудном кошу и високе температуре изнад 40 степени са грозницом. Често се јављају и неуролошки симптоми ка о што су главобоља, летаргија, енцефалопатија и промјене у менталном статусу као и симптоми пробавног тракта, а присутни могу бити и болови у мишићима", навела је Вукмирова.

Она је истакла да се дијагноза поставља на основи клиничке слике, лабораторијских налаза крви, рендгенског снимка плућа и микробиолошким методама.

У загребачкој болници "Ребро" у априлу је избила зараза легионарске болести, а три лица су преминула након инфекције, док је присуство бактерије забиљежено код укупно шест пацијената.

Хрватски медији преносе да су у Министарству здравља и јавност тек 18. јуна сазнали за случај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.