У Српској није пријављено присуство вируса западног Нила

СРНА
У Српској није пријављено присуство вируса западног Нила

БАЊАЛУКА- Институту за јавно здравство Републике Српске током ове године није пријављено присуство вируса западног Нила, рекла је за Срну епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске Ирена Шпегар Дробац

Она је додала да је присуство овог вируса регистровано 2018. године када су пријављена два случаја ове болести и 2014. године када је Институту за јавно здравство пријављено 10 обољелих.

Дропчева је појаснила да је грозница западног Нила заразно обољење вирусног поријекла које се углавном преноси убодом врсте зараженог комарца која је одомаћена и код нас. Она је додала да су птице природни домаћини вируса западног Нила.

Вирус западног Нила среће се у Африци, Европи, Блиском истоку, Сјеверној Америци и западној Азији, а она каже да се вирус одржава у природи у циклусу који укључује пренос између птица и комараца, гдје људи, коњи и други сисари могу бити заражени.

Дропчева је рекла да око 80 одсто особа које су заражене неће развити симптоме обољења, па се тако код једне од пет заражених особа развија температура која може бити праћена симптомима као што су главобоља, болови у тијелу, болови у зглобовима, повраћање, дијареја или осип.

Она додаје да се већина људи с оваквом фебрилном болешћу опоравља у потпуности, док се код мање од један одсто инфицираних особа јавља тежа клиничка слика болести која захвата централни нервни систем /енцефалитис - упала мозга или менингитис - упала можданих овојница.

Дропчева је навела да се тежа клиничка слика може развити код особа било које доби, али су под већим ризиком особе старости преко 60 година, као и оне са већ постојећим обољењима и стањима попут карцинома, дијабетеса, хипертензије, болести бубрега и особе са трансплантираним органима. "Процјењује се да премине једна од 10 особа која развије неуролошке симптоме", каже Дропчева.

Она је навела да је најлакши и најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом западног Нила спријечити убод комарца приликом боравка у природи користећи репеленте/инсектициде на откривеним дијеловима тијела, носити одјећу која покрива ноге и руке, те не излагати се комарцима у вријеме периода најинтензивније активности.

Превентивно, како наводи Дропчева, не препоручује се излазак у сумрак и у зору, а савјетује се уништавање комараца запрашивањем насељених подручја, као и смањивање броја комараца у затвореном и отвореном простору. /

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана