У Српској 31 заштићено подручје

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић рекла је Срни да је Влада крајем децембра ставила под заштиту два поменута подручја с циљем очувања овог природног насљеђа. "Споменик природе Пећина Мокрањска Миљацка простире се на подручју општине Пале у укупној површини од 190 хектара, а управљање се повјерава Јавном предузећу Шуме Републике Српске, односно Шумском газдинству Јахорина Пале", рекла је Голићева.

Овај споменик природе, навела је Голићева, ставља се под заштиту ради очувања репрезентативних геоморфолошких, геолошких и хидрогеолошких обиљежја. "Пећински систем на извору Мокрањске Миљацке је разгранат, подземни облик карстног рељефа, са укупном дужином канала од око седам километара, која је стављају на друго мјесто од свих истраживаних пећина у Републици Српској", навела је Голићева. Пећина је хидролошки активна, а подземни водени ток истиче на улазу у пећину формирајући површински ток - Мокрањску Миљацку. На овом локалитету пронађена су два палеонтолошка налаза, лобања пећинског медвједа и лобања дабра, а од пећинске фауне значајно је откриће нове врсте паука - пећинског паука косца.

Голићева је навела да се Заштићено станиште "Гостиљ" простире на подручју града Добоја у укупној површини од око 132 хектара, а основна вриједност му је трава ива. Иницијативу за проглашење Гостиља заштићеним подручјем, град Добој је ресорном министарству доставио у августу 2019. године, због чињенице да је брање траве иве на Озрену уврштено на Унескову листу нематеријалне културне баштине, те да и Унеско препоручује заштиту станишта траве иве на Гостиљу због вјековне праксе њеног брања.

У иницијативи је наведено да се на локалитету Гостиљ повремено окупља више хиљада људи, те да је потребно утврђивање мјера заштите кроз успостављање заштићеног подручја, чиме би се станиште очувало. "Иако није ријетка на нашим просторима на том мјесту ива има посебан значај. Овај простор јединственим чини и вјеровање да ива, убрана на Гостиљу на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра, има чудотворне моћи", навела је Голићева. Према њеним ријечима, вјековна традиција њеног брања на Гостиљу, у Добоју и Републици Српској је донијела упис на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Голићева је подсјетила да је трава ива проглашена заштићеном врстом на нивоу ЕУ. "Поред траве иве, флористичким истраживањима је утврђено да је подручје Гостиља богато биљним врстама, а да су неке од њих ријетке и значајне врсте", додала је Голићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.