У борби са дијабетесом нема примирја
БАЊАЛУКА - Борба са дијабетесом траје 24 часа, не спавамо јер се и ноћу дешавају осцилације, а како би живот обољелих био олакшан, те се смањио број свакодневних мучних боцкања, неопходни су сензори за мјерење шећера у крви и већи број инсулинских пумпи.
Испричали су то поводом Свјетског дана дијабетеса, који се обиљежава 14. новембра, родитељи малишана који воде борбу са овом болешћу.
Мајка два обољела малишана Јелена Цвијановић из Прњавора за “Глас Српске” прича да већина људи зна само за дијабетес типа 2, који се добија у старијој животној доби и на који се на неки начин може и утицати, док су према типу 1 пуни предрасуда и незнања.
- Од типа 1 оболијевају већином дјеца и он нема везе са исхраном, него је то аутоимуна реакција организма, медицина још није открила зашто се то дешава, али наша дјеца нису обољела због неправилне исхране и, како многи кажу, зато што су јела превише слаткиша - казала је Цвијановићева. Како прича, доста је тешко борити се са дијабетесом јер је то брига и борба која траје 24 сата, а осцилације између високог и ниског шећера су константне.
- Мора се израчунати колико сваки оброк има угљених хидрата. Касније се стекне нека рутина и пракса па се не мора вагати. Код сваког дјетета је другачије и веома је битна физичка активност - рекла је Цвијановићева. Казала је да би им у свакодневној борби, која није нимало лака, једино помогло то када би путем Фонда здравственог осигурања РС могли да добијају сензоре за континуирано мјерење шећера.
Отац четворогодишњакиње обољеле од дијабетеса Дејан Травар из Бањалуке казао је за “Глас” да дјеца која немају сензор морају да се боду око 20 пута дневно како би шећер држали под контролом.
- Највећа ми је жеља да сва дјеца која имају овај проблем добију сензоре, односно да се нађу на листи медицинских средстава Фонда здравственог осигурања РС, јер тиме добијају квалитетан живот. Живот са мање бола. Дијете без сензора и инсулинске пумпе има у просјеку око 750 убода мјесечно, а са ова два помагала то се сведе на свега око 30 убода, што је огромна разлика - рекао је Травар. Како додаје, подизање свијести код грађана о овом проблему је неопходно јер само Српска не финансира сензоре, за разлику од свих кантона у ФБиХ, као и свих земаља у окружењу.
У одређеним локалним заједницама у Српској ипак су препознали проблеме које воде родитељи обољеле дјеце. Требињка Наташа Марић потврдила је да је град одобрио 25.000 КМ за дјецу обољелу од дијабетеса.
- Када је мом дјечаку тек откривен дијабетес, знали смо дневно мјерити и до 20 пута јер је склон хипогликемијама, а са сензором то спречавам јер видим кретање шећера - рекла је Марићева за “Глас”. Како додаје, на све начине се сналазе да дођу до сензора, који су скупи и трају 14 дана.
- У Француској су најјефтинији и коштају 37 евра, а најчешће их набављамо из Хрватске јер нам је најближе, а тамо су око 60 евра - казала је Марићева.
Национални координатор за дијабетес РС Мирјана Бојић казала је за “Глас” да борбу са овом болешћу води и велики број одраслих.
- Због “ковида” немамо праве информације колико је тачно обољелих, али ако гледамо лаички, имамо осјећај да је тај број порастао, с обзиром на пацијенте који изађу са “ковид” одјељења. Међутим, када дугорочно посматрамо, то није алармантно - казала је Бојићева. Како је објаснила, добро је што код ових пацијената нема акутних компликација у великом проценту који су биле очекиване с обзиром на вирусне болести.
- Ни на “ковид” одјељењима нема пораста броја хоспитализованих с овом болешћу. Добро је што располажемо најсавременијом терапијом - казала је Бојићева.
Трачице
У мору проблема особе обољеле од шећерне болести муку муче и са бројем трачица које добију на мјесечном нивоу. Док су малољетни, добијају три пакета трачица, а када напуне 18 година, тај број се смањује. По правилу, дијабетичари би шећер у крви требало да мјере прије сваког оброка, физичке активности или спавања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
