У БиХ пријављене стотине нежељених дјеловања лијекова

Како су из поменуте агенције истакли за "Независне новине", 2020. године пристигло је 89 пријава, годину касније 807, док су 2022. године запримљене 543 пријаве. Лани је, према њиховим подацима, број пријава износио 223.

„Током 2021. и 2022. године највећи број пријава односио се на вакцине које су кориштене за пасивну имунизацију становништва у борби против болести пандемијских размјера ковид-19“, истакли су из АЛМ БиХ за "Независне новине".

Како су додали, највећи број пријава нежељених дјеловања односио се на лијекове који се користе за третман малигних обољења - антинеопластике.

„Лијекови из наведене групе су најчешће цитостатици који немају у довољној мјери селективно дејство због чега оштећују не само малигне ћелије, већ и здраве“, наводе они.

Такође, према подацима Агенције, у посматраном периоду пријављивана су у највећем проценту очекивана нежељена дјеловања, односно нежељена дјеловања која су позната одраније и која су описана у упутству за пацијента и у резимеу карактеристика лијека.

„Најчешће пријављене нежељене реакције су благе и пролазне: уртикарија, осип, мучнина, дијареја, абдоминални бол...“, казали су из Агенције.

Магдалина Јанковић, магистар фармације, сертификовани савјетник за немлијечну исхрану беба и дјеце и оснивач и аутор садржаја на Инстаграм страници "babypharm_", у разговору за "Независне новине" истиче да је од изузетног значаја пријављивање свих нежељених дјеловања лијекова, јер се лијекови и даље прате након добијене дозволе за стављање у промет.

„Веома је значајно да имамо велики узорак пацијената и зато не треба запоставити ни најмање нежељено дјеловање. Такође, нека нежељена дјеловања могу да се испоље тек након дуготрајне употребе, што није могуће приликом испитивања која се раде прије стављања у промет. Подаци о ријетким озбиљним нежељеним дјеловањима, токсичним ефектима хроничне терапије, примјени лијека у посебним категоријама болесника, на примјер код дјеце, старијих или трудница, или о интеракцијама са другим лијековима, често су непотпуни или нису уопште доступни“, објашњава Јанковићева за "Независне новине".

Она додаје да пацијенти нежељена дјеловања могу да пријаве код свог љекара или фармацеута, који су дужни да испуне формуларе и пошаљу их на увид Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ или самостално да пронађу образац на веб-страници Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ који ће да попуне и пошаљу.

Такође, Јанковићева додаје да се и нежељена дјеловања разликују у зависности од лијека.

„Међу најчешћим и најблажим су свакако главобоља, вртоглавица, зујање у ушима, малаксалост, мучнина, дијареја, бол у стомаку, кожни осипи, суви кашаљ…“, наводи она.

Из бањалучког Дома здравља за "Независне новине" истичу да су произвођачи лијекова, здравствене установе и здравствени радници обавезни Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ пријавити сваку сумњу на нежељено дјеловање лијека.

„По пријему пријаве нежељеног догађаја у вези са примјеном лијека Агенција контактира подносиоца пријаве и тражи неопходне податке о лијеку уколико нису наведени на пријави“, објашњавају из Дома здравља Бањалука.

Како наводе, Агенција подстиче здравствене раднике да пријављују нежељено дјеловање лијекова, нежељене догађаје везане за примјену лијекова или сумњу на њих, обавјештава јавност о сигурности лијекова, успоставља базу података о пријављеним нежељеним догађајима на лијекове, оцјењује узрочно-посљедичне везе између примјењеног лијека и нежељеног дјеловања и догађаја на основу добијених података.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.