У Бањалуци одржана научно стручна конференција “БиХ - могућа или немогућа држава”

Са скупа је поручено да је важно сачувати мир и стабилност и вратити се изворном конструктивном и ефикасном дијалогу оних који се налазе под Уставом БиХ и дејтонским рјешењима, уз виши ниво уважавања и без наметнутих рјешења, а посебно санкција, које нису рјешење него извор конфронтације и рушилац мира, стабилности, демократског и сваког другог процеса.

Професор Уставног права Миле Дмичић навео је да се у БиХ коначно мора пронаћи њен демократски капацитет и виђети шта је изворна воља конститутивних народа и грађана, те кроз и уставну, али и изборну реформу, доћи до легитимног представљања конститутивних народа и грађана и будућа рјешења ставити у функцију основне формуле државне, политичке и грађанске извјесности када је ријеч о БиХ - два ентитета и три конститутивна народа.

“БиХ је у непрестаном тридесетогодишњем ванредном стању којим управљају стране државе, а посебно Савјет за спровођење мира и високи представник. Она је један специфичан, неформалан протекторат за чије постојање заиста не постоји валидан нити уставни нити правни основ”, рекао је Дмичић.

Он је истакао да у БиХ мора постојати један општи ниво политичког идентитета са државом и друштвом, виши ниво уставног патриотизма, активизма и одговорности свих према пројекту дејтонске БиХ који више одржава међународна заједница него они који се налазе под њеним уставом и изворним дејтонским рјешењима.

Дмичић је указао на значај враћања европском путу, али уз бројне и уставне и изборне реформе, те конзервирање оних питања која у БиХ представљају кочницу да дејтонска БиХ коначно постане дио ЕУ.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Мостару Дражен Барбарић рекао је да је БиХ могућа држава, али уз поштовање уставних принципа, око којих су се сагласиле политичке елите у протеклим тежим и трагичнијим временима, на којима ће бити креиране институције власти на свим нивоима.

“Неке одлуке високог представника су толико дубоко пустиле коријење да их фигуративно више не можете ишчупати, а одређени уставни принципи који су у Дејтону положени модификовали су се готово до непрепознатљивости”, указао је Барбарић.

Према његовим ријечима, институције не треба градити на неким измаштаним концепцијама или визијама које ће ставити један или други конститутивни народ у неповољнији положај, а створити нешто што би се евентуално могло назвати грађанска држава јер би то заправо била национална држава искључиво једног народа.

Хамдија Липовача са Правног факултета Универзитета у Бихаћу рекао је да је БиХ могућа држава само ако се схвати да не може један народ бирати два члана Предсједништва, и то члана који не одсликава карактер корпуса из којег долази и нема подршку тог корпуса.

“Вријеме је да се охладе главе, без обзира колико је усијана ситуација, да се сједне и поштено каже ко жели какву БиХ”, поручио је Липовача.

Он сматра да се, ако један од три народа у БиХ има проблем са НАТО-ом, онда о томе мора разговарати.

“Ако један народ има проблем са изборним законом, онда се мора и о томе разговарати. БиХ је и хрватска, и српска, и муслиманска, или је неће бити”, истакао је Липовача.

Говорећи о ситуацији између Украјине и Русије, он је навео да би БиХ требала бити неутрална, те упитао како је могуће очекивати да БиХ уведе санкције Русији када је пола БиХ “братски народ са Русијом”.

Он је оцијенио да у овом сукобу свако жели да оствари нешто за себе, те се тако сада покушава хитно убацити Украјина у НАТО и ЕУ, а по том питању се јавља и Молдавија и Грузија, па и БиХ.

“Показатељ снаге Запада увођењем санкција Русији и њеном предсједнику Владимиру Путину, овакав интензитет чак и личног односа узимајући му црни појас, показује да је у БиХ, Хрватској и на Косову рат могао бити завршен за седам дана да се хтјело. Зашто тада није речено жпримићемо вас одмах у ЕУж и нису уведене страшне санкције за све три стране учеснице у рату Зато што мислим да им није стало толико до украјинског народа колико до геостратешких позиција НАТО-а у дворишту Русије”, указао је Липовача.

Научно-стручну конференцију организовало је Удружење “Центар за лобирање” из Бањалуке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.