Тврђава Бочац - шест вијекова одолијева зубу времена
БАЊАЛУКА - Средњовјековна тврђава Бочац, стара више од 600 година, једна је од најбоље очуваних у бањалучкој регији и, уз географски положај и јединствен поглед на истоимено акумулационо језеро, представља значајан потенцијал за развој локалне туристичке понуде, рекали су Срни у Музеју Републике Српске.
Савјетник у Одјељењу за историју тог музеја Јанко Врачар рекао је да би, ради очувања ове средњовјековне утврде и њеног потенцијала, било неопходно обавити нове конзерваторско-рестаураторске захвате.
"Прије тога потребно је очистити унутрашњост тврђаве, односно зидине и главну кулу, од отпалог камења и растиња и заштитити је од даљег пропадања", навео је Врачар.
Он је појаснио да је Бочац подигнут на кршевитом узвишењу изнад окуке ријеке Врбас, на изласку из кањона, а његов задатак био је да брани "брод" /прелаз/ преко ријеке који је испод града веома погодан. "Подграђе Бочца - Подбочац помиње се у средњовјековним списима далматинских градова.
Ова варош се простирала са обје стране Врбаса, јер се на десној страни налази локалитет Варешчић код данашњег насеља Бочац. На лијевој страни ријеке постојао је локалитет Црквине, који је затрпан усљед изградње бране", рекао је Врачар.
Тврђава се, додао је он, састојала од пространог обора опасаног јајоликим неправилним бедемом и масивне полигоналне бранич-куле на доминантном положају са западне стране.
"Та кула претворена је у бастион или табију /кула са топовима/, вјероватно за владавине угарског краља Матије Корвина /1458-1490/. Сама тврђава је са Врбасом била повезана зидом са пушкарницама, који је ојачан високом стражар-кулом", навео је Врачар.
Према његовим ријечима, Бочац представља типично средњовјековно брдско утврђење прилагођено конфигурацији терена.
"Иако не можемо говорити о неким одређеним стилским особинама, тврђава припада времену готике, која је током 14. и 15. вијека почела да продире у средњовјековну Босну", напоменуо је Врачар.
Та средњовјековна тврђава се први пут у изворима спомиње 1434. године, када је угарска војска, која је пристигла у помоћ тадашњем краљу Твртку Другом, који је бранио пријесто од "противкраља" Радивоја Остојића, којег су подржавали Турци, заузела низ градова у долини Врбаса међу којима су били Бочац, Јајце и Комотин.
Бочац се сљедећи пут спомиње у изворима 1446. године, а посљедњи краљ Срба и Босне Стефан Томашевић, који је уједно био и посљедњи српски деспот који је столовао у Смедереву прије његовог пада под Турке, даривао је ту тврђаву свом стрицу Радивоју, заједно са тврђавом Комотин код Јајца. И Бочац је, након пада средњовјековне босанске државе под Османлије 1463. године, привремено доспио под њихову власт.
Међутим, угарски краљ Матија Корвин покренуо је већ исте године противнапад на Турке и том приликом је освојио Јајце, као и друге градове у долини Врбаса, а међу њима и Бочац. Да би обезбиједио стечене територије јужно од Саве, краљ Матија формирао је двије бановине.
На територији Доњих Краја, која је обухватала простор између Врбаса и Сане, створена је Јајачка бановина са центром у истоименом граду. Мада је турски притисак био привремено заустављен, већ од краја 15. вијека, Турци настављају са постепеним и систематичним освајањем угарских граничних територија.
Заобилазећи Јајце, до краја 15. вијека освојили су долину Сане, па су тако градови у долини Врбаса, укључујући Бочац, одвојени од залеђа, због чега им је помоћ једино могла доћи са сјевера. Постепено стежући обруч око Јајца, Турци су 1516. године освојили и Бочац, чиме су угрозили комуникацију између средишта бановине и остатка угарске територије на сјеверу.
Падом Сребреничке бановине /1519/20/, Турци су појачали притисак на Јајачку бановину са истока, а након пресудне Мохачке битке /1526/, у којој су предвођени султаном Сулејманом Величанственим нанијели тежак пораз угарској војсци, и судбина Јајачке бановине била је запечаћена.
Паду Јајачке бановине допринијеле су и борбе око угарског пријестола између надвојводе Фердинанда Хабзбуршког и ердељског војводе Јована Запоље. Крајем 1527. и почетком 1528. године босански санџак-бег /намјесник/ Гази Хусрев-бег освојио је Јајце и преостале градове Јајачке бановине: Звечај, Гребен, Бањалуку, Левач и Врбашки Град. У тврђави Бочац турска посада се налазила све до 1833. године, када је коначно и напуштена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
